Bratstvo

120

развитак. То консолидовање изазвало вот српскога народа. Јер је било потр разлика између Србина и Бугарина, бина и Грка, па да се народна Инди није израви. И она се' изразила. |

Послије смрти Немањине, почињу се гомилати црни еблаци над српском државом, јер Немања својом абдикацијом У корист средњега, сина Стефана, довео у питање читаву своју тековину, цијелу државу српску. То се особито објетило у доба оснивања, латинскога царства, које, као експонент палске власти на Истоку, поремети нормалне односе балканских земаља, и срушивши и подијеливши Византију, проугрочи велике нереде и метеже у балканским, нарочито · српским

је индивидуалнији жиебно, да се добро овјети а нарочито између (ОрВидуалност што потту-

земљама.

Тако стање ствари. подупирано папом ве западним владарима, било је врло подесно за, Вуканове акције. Он успије да свргне Стефана, који је као млађи брат његов вољом очевом дошао на, престо, са престола, ставивши себе под директну · заштиту Запада, чији је политички утицај био моментано већи од цариградскога, али који се није могао одржати, _

- На таково стање ствари, на такове догађаје у Србији и на српском престолу, Сава, није могао гледати равнодушно. Он је морао ступити у акцију, ријешити и загладити ствари: учинити оно, што је требало учинити, јер паша и његове слуте ј тежњи да потисну православље, мало не оборише зграду врпокога јединства; мало не збрислте п државу српску са евијета. Он час диже. сусједне владаре против Орбије, час потајно рови код незадовољне властеле, шири мржњу, руши слогу. | | у 6

А. ко брани цркву српску и државу % Нико. Црква, би- | јаше стадо без пастира, које. вуци разгоне, јер пастири бијаху Грци, које народ не разумијеваше и мржаше ради њихова, среброљубља. Куцнуо бијаше пошљедњи час, да. се јави Сава, да спасе државу српску, да оснажи православље. У томе судбоносноме часу дође Сава из Свете Горе, гдје се спремао за службу својој домовини, у домовину, спасе државу ед пропасти, ослободи је од туђих утицаја, оснажи православље, измири завађену браћу над моштима очевим и остаје у Србији, да спријечи сличне сукобе међу браћом и да ради м на. томе, да Србија и српске земље уопште не буду више поириште вршљања и роварења папе и западних владара.

Васпитан под јаким утицајем византијске теологије, мивлећи да је православље у источној цркви најчистије исповиједање хришћанске вјере и да оно најбоље одговара духу срп«кога народа, Сава је одмах намислио, да српску државу