Bratstvo

— 146 —

Адаму, те и он окуси. За преступ заповести Божје следоваше изгнање из Раја. Обрадова се Луцифер томе веома; јер он нема друге радости осим злурадости. И у том часу падоше му на памет оне речи, које чу при свом паду с неба, али не све него само прва половина. Сети се он да је чуо за собом речи: „Дрветом ћеш оборити“, но даљих речи није се могао сетити.

И време је пролазило. А Луцифер се непрестано напрезао, да се сети и осталих речи, које беше чуо при своме паду, али никако се није могао сетити. Јер он беше оглупио и постао забораван чим од Бога отпаде. И због тога га спопадаше велика мука. Када Јевреји Христа на смрт осудише и на дрвени Крст распеше, Луцифер се веома обрадова); јер он нема друге радости осим злурадости. Али у томе тренутку изненадно се сети и оних других заборављених речи, којих се вековима хтеде но не могаше сетити: „По Дрветом ћеш оборен бити“. Сетивши се тих речи, спопаде га мука и страх неописан, и он одскочи од Крсног Дрвета као од огња, и побеже у Ад дрхтећи. Сва његова адска војска сабра се око њега и поче га питати за узрок толиког страха Алу он не могаше ни речи изустити. У том се Господ појави у Аду и разори Ад. Тако се обистинише обе речи: „Дрветом ћеш оборити, но Дрветом ћеш оборен бити“.

ЈЕ Прича о прерушеном · цару

Био тако неки праведан и мудар цар, причао нам је око огња наш добри стари ђеда једне зимске вечери — праведан и мудар цар, велим, који се непрестано бринуо и трудио за срећу свога народа. „Сирочићи моји!“ често је он с уздахом називао свој народ. Кадгод је седао за царску трпезу он је замишљено шаптао: „Да ли сви моји сирочићи имају што јестиг“ А кад је легао у постељу он је опет замишљено шаптао: „Да ли сви моји сирочићи имају на

што лећи и чиме се покрити“ А кадгод му је под-