Bratstvo

)

+ 5 | # 1 ћ ј 5 +

мена ин ине

· — 169 —

чувене свештеничке породице, која је златним словима пи– сала у љетопис своје мегдане за слободу и права српског“ народа. Здраво и бистро са села дијете, Никола прошао јекроз школу, — дуге године учења у сарајевској гимназији и на черновичком богословском факултету, — часно и са ријетком издржљивости. — Да, и он је био члан једне храбре и борбене генерације, несебичне и активне омладине; био је учасник великих и претешких искушења и болова, један од оних. који су.били животом и упорном борбом претрвени, али који су сачували свијетли и несломиви карактер.

Као ђак показао је Никола необичну и јаку љубав према школи и науци, а као млад свештеник и наставник у гимназији у Тузли, Бихаћу и Сарајеву оправдао је неуморним радом потпуно повјерење својих старешина. Црква и школа, апсорбују посве његове духовне тежње. Тачан у дужностима. вредан у послу, Никола је подигао рад у сферу култа.

— Али не само: у школи него и у грађанском друштвеном животу узимао је видно учешће у сваком просвјетном раду. Вредан је и агилан члан Просвјете, Професорског Друштва, Свештеничког Удружења, Друштва Св. Маркг. На одборским сједницама, на скупштинама заузимао се убедљиво и с пламеном одушевљења за доношење и извођење корисних одлука. Његово име налази се међу оснивачима друштва Братства. Он је ревносан повјереник овог друштва, растура лист и књиге међу омладином, даје иницијативу за посао. Хвала ти, неуморни брате, у име свих братственика, који твој труд никад заборавити неће.

— Сјећам се живо његова полета и рада међу школском омладином у Бихаћу, гдје оснива и води ђачки пјевачки хор. Сјећам се како се пошљедње ратне године брине за: сиротињску дјецу коју непријатељ наше расе, отимајући храну од народа, хтједе да глађу помори. — То је онај тихи рад, упоран и сталан, који није рекламиран звонима и фанфарама, али који даје достојну цијену раднику у башти Господњој.

Па какав бјеше у јавном животу, такав је био и у домаћем. Примјеран и штедљив домаћин, брижљив и њежан отац породице, улаже он пошљедњи дах једне ријетко издржљиве снаге за материјално осигурање свог дома. Он једо краја носио крст једног биједно плаћеног чиновника.

__Али одавно већ увукла се подмукла болест у његово тијело. Са једним непојмљивим процесом, лагано и сурово, рушила је кап по кап бола његово срце.“ Болест је кидала једну по једну животне свезе његове са друштвом живих и резала дубоке бразде у његов снажни организам гдје су се гасиле радости живота. |