Bratstvo

110 =

Св. Јован Златоусти рекао је: Човјек је уведен у овај "живот не зато да ништа не трпи него да кроз муке и џат"ње постигне вијенац славе. — Кроз трпљење уздиже се ду-

ша на моралну висину. Господ је с висине чуо уздахе нашег „доброг друга и брата и десница Господња упутила је душу његову у царство покоја,

Тужни пратиоци !

Још мало времена, још један секунд гледамо самртни "ковчег који крије трошне остатке једног честитог човјека. Скупила нас је овде туга и жалост да одамо пошљедњу почаст једном нашем напаћеном брату.

Сјетимо се како је угашен један живот кад је друштву највише потребан био. Нека нас ово сјећање опомене како је земаљски живот кратак и пролазан; нека пробуди у на"ма искрено саучешће према сапатницима око нас; нека нам изнесе пред очи нашег ума праву вредност врлине и добрих дјела.

Тежак губитак, којим је погођена породица покојног Николе, ми осјећамо и дијелимо у пуној мјери и ми вас мо·лимо, ожалошћени сродници, да умјерите своју тугу и жалост. Ми вас молимо да примите срцу ријечи наше утјехе.

Почивај у миру, драги наш и добри друже, одмори своје тијело у вјечној кући и нека Господ твојој души дарује вјечна блага. Вјечан ти спомен!

Хроника

Совјетска Русија. — »Правда« од 19. октобра обраћа пажњу на опасност, која прети од активности прквених раденитка и сектаната, који су у последње време много слачали, »Методе релитиовног утицаја и шропаганде шотпуно су се модернизовали. Тихоновци су у мнопим рајошима, основали Т. зв. Сестринство. Воли се нарочита пропаганда у редовима, омладине. У неким су рајонима свештеници изучили занате и помажу пастви разним практичним саветима. У великом броју рајона учитељи су око 60% расположени религиозно. Епископ Василиј новцем од прилога, кушује безбожну литературу и уништава је потпуно. У московокој губернији монахиње шутују селима и пропагирају против Роу ајзивајући их »антихристовим племеном«.

По речима »Раб. Газете« у целом ниву рајона отпочело је видање нових цркава и поправке старих. Подивање нових цркава обавља се у средини радничких рајона, где партијске и професионалне организације шрољив овога покрета ништа нису могле да учине. У Вјатки црквена општина проширила је цркву на гробљу. Совјетске ш шартијске организације обавештене су о овоме тек онда, када је сав материјал сакушљен и када су зидари отпочели рад.

У Јарославу умро је митрополит Ататангел, кога су совјетске владаљи год. 1922. почеле шрогониљти. Затворен је без суда и шелеђења п отпремљен у Наримски крај; одатле у таганску тамницу а концем децембра у арестантеком вагону одвезен је у Томеск. Одатле су њега старца отпремили 500 врста северно од Томска у село Максимовско. |1926. врашио се у Јарослав, али није могао да преузме патријаршиски, шресто, који му је назначио патријарх 'Тихон.