Bratstvo
32
- — Чико, јако сам гладан, а одасвуд ме отерају кад мо__лим пико за јело. ~ -
_ — Но, ја те нећу отерати — и устав Иван са свога места, олсече добро парче хлеба и меса детету. Остани ту код мене, Алексеју, докле год ја будем имао јела, биће и теби. |
Алексеј је захвално жмиркао, халапљиво јео, пио, ша је _ по том легао крај огњишта и блажено заспао као онај, који _ зна да има заштитника и свог огњишта. ___
Већ је добро смркло, када је и једна жена ушла к њему, на рукама је држала мало дете. |
- — Идем у оближње село, али ми је нестало хране, у име Божје испомогни ме ти нечим.
Иван Алексејевић мало снужден помислио је, ако и овој сиротој жени да штогод са постављеног стола, једва, ће тада што још остати на њему. Али зато није могао одбити ни молбе ове сироте жене, па је смотаб и њој напутницу.
-_ СОвршивши по том свој посао, сео је крај ватре, и гледао је лице дететево које је спавало и тихо “се Богу молио, чекајући
светог госта. ПЕ -
Али гост никако не дође, те се Иван Алексејевић веома. ожалостио: | –_
Ево, Господе, ја сам спремио ватру у пећи, јело ли пиће на сто, пи ти не дође мени. Ватра се већ гаси, на. столу моме су још само остаци који теби не приличе.... ОХ, Господе, ти не нађе мене, грешног слуту свога, вредна да ми дођеш.
Од једном обасу собу велики сјај и Иван Алексејевић чу блати глас из оног света: |
— Иване Алексејевићу, ту сам био ја код тебе......
— Код мене, Господег — чудио се обућар.
— Да, код тебе. И да ти, кратковиди човече, мене нисји познао)! ј | Иван се нагло -прену. Великог сјаја беше нестало; и крпар-обућар оста у соби ваједно са машим смрочетом. Дете, које је Иван увео себи, мирно и спокојно спаваше, ја домаћин ушалти свећу, отвори Ов. Писмо, да по своме обичају чита ив њега пре спавања, “ |
И гле, књига као да се сама од себе отворила, и зачубени Иван читао је ово: -
»Јер ко гладног нахрани, мене је нахранио. ко жедног напоји, мене је напојио. и ко убогу сироту без крова. прими под своје окриље, мене је примио.« – ' |
Иван Алексејевић је равумео, ла је Христос испунио. своје божанско обећање, ту је био у његовој кући, јео је од његова јела, ппо од његова пића, опрејао се крај његова огњишта, и да је блатословио његово срце. душу, дом. са највећим небеским добром: = блаженим миром и спокојством.
М 6 револт, | В. Ј..