Bratstvo

ним метосима и вртовима, протласивши сам Хилендар за царски манастир, а све то потврди хрисовуљом, златним печатом и црвеним потписом. Осим тога, даде цар преподобном још из своје руке жезао и заповеди да га, поставе у цркву, да би приликом постављења, итумана, братија држала жезао на“ сред храма, као знак, да се игуман поставља по царевој жељи и као да прима власт из руку самог цара.“) Изашавши у сусрет, на тај начин, жељи преподобног, император га отпреми оцу са многим поклонима, а као успомену на узајамну љубав, заповеди да му каже: „Оваку ти молбу испуних, оче свети ; — молим твоју пречасност, да не заборавиш на, нас у светим твојим молитвама к Богу.“

Вративши се из царског двора у обитељ Мајке Божје Евертетске, преподобни Сава раздели сиромасима злато, које му даде император да. достави оду своме. Јер је све очево сматрао за, своје, као што је и отад сву своју имовину држао за синовљеву, осим своје једине душе, — па и ову је, Бота ради, био спреман дати за, сина. Таква, је била љубав између оца и од Бога дарованот му сина. Старац је поштовао Саву не као човека, него као анђела; устручавао се да прими из његових руку ма какву услугу. дато му и син, са своје стране, беше у свему послушан као слуга и никоме не уступаше ту свету обавезу. Старац се непрестано молио за њега са душом пуном утехе, а Сава се заштићен његовом молитвом мушки бранио од ђаволских искушења,

Када су у Евертетску сбитељ долавили сиромаси за милостињу, између осталих дође и једна честита жена и рече: „Утодниче Божји! Поспод и пречиста Мати Његова заповедили су ми да Ти објавим, да се на Св. Гори, у области твога, манастира, налазе две скривене ризнице, које ћеш ти наћи и тиме ћеш довршити изградњу обитељи." Преподобни прими ове речи са вером. Опростивши се са иноцима. обитељи, Сава се поклони још цару и патријарху и крене се натраг у Ов. Гору, хитајући да утеши старца-родитеља вешћу о царској наклоности и дарованим хрисовуљама. Оба преподобна, општим пристанком, предадоше манастир државном старању српског владара Стевана, — да би се он старао за нову обитељ, као о својој властитој. Блатостиви Отеван прими радо на себе такву бригу, те преписа на, Хиландар многа имања, покретна и непокретна, тако да је овај манастир од тога доба, постао искључиво српска обитељ.

Султанова дозвола за градњу прибинићке цркве

— Извод из парохијског летописа —

Шездесетих година, прошлога столећа, сеоски прваци Гавро и Тришо Душанић и Ђурађ Малић из Прибинића и Миле

%) Тај жезао постоји и данас у Хилендару.