Bratstvo

— 209 —

але Достојевски никада није видео. Никада се пред њим није разоткрило светло виђење Свете Русије и „руског социализма“. О њима је говорио Достојевски врло често и много. Напротив, видео је он уместо њих друго. Видео је он не братство, нето свете и праведне. Мислио је Достојевски о „руском социаливму , он је видео „руског инока“. И ево шта је још најважније: овај инок није ни мислио и није хтео стварати ни братство ни социализам. Ни Макар Иванович, ни старац Зосима, ни Тихон Задонски, кога је Достојевски стваралачки целивао својом уметничком проницљивошћу, сви они нису били историски радници ни ства-

Фреске обновљене Жиче

раоци. Но они ипак, по схватању Достојевског, оствариваљи су и љубав и слободу, и братство до краја... Тако се у Достојевског предвиђање није слагало са маштањем... У својим историским размишљањима Достојевски је остао као метафизичар. И он је решавао Не социално питање, него питање о последњој судбини човека. [Њему се открила, историја као непрекидни Апокалипсис, као решење питања о Христу. То је он видео у историји. Видео је он како се зида Вавилонска кула. Видео је како се сусрео Христос са Аполоном, како се сукобила мисао о човекоботу са истином о Богточовеку. Видео је како се у историји западног