Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

Пт ШЕМИ Luka Сејомг свој властити, воље Бо a и сврнеш па да онда

изиђеш пред краља!

Спрота краљевна ! Да је знала колико је сваки тренутак у том часу био важан за судбину свега оног што је њој драго било —_- она не би заустављала оца Андонија...

УЦ.

Чим је краљевна Душица увела оца Андонија у своје ћелије и отпустила своје владике,“ одмах бризну у плач, који је дотле с тешким напрезањем уздржавала.

— Светла краљевно —- говораше седи јеромонах — ја знам црва који подгриза високу ти младост, али садашњи тренутци...

Душица се Opao савлада и убриса своје сузв.

—- Нећу о себи да ти говорим, св. оче, не бих те ради својих јада зауставила баш сада. Друга је моја жеља. Ти си похватао робље које нам тако чудноватим начином одбеже из двора, ти га враћаш његовој госпођи нашој — краљици... Ја се бојим, св. оче, да ти не познајеш како ваља непријатеља с којим се у борбу пушташ... Ти не знаш како је страшна моћ његовог лукавства п претварања !

— Ја знам, светла краљевно — прихвати отац Андоније — да је та проклета жена, од најбољег оца и христољубивога краља начинила бесну звер, која сама своју утробу раздире, ја внам да је седе главе и мудре државнике који су се поносили Душаном, који су га волели ка очи у глави, залудила тако, да су му они данас највећи непријатељи, ја знам да је и саме рођаке...

—- Али ти не знаш начин, св. оче, — упаде му сестра Душанова у реч — ти не слутиш како је она све то учинила, и ни ја сама не бих веровала да је нисам овим очима гледала сваки дан шта ради. Ти мислиш да је она сваки дан црнила и опадала Душана код оца 2 Напротив! Она га сваки дан кује у звезде, она га хвали где год стане, она га брани кад годга који од жупана и велмужа стане оговарати код оца, она...

# Тако су се ввале властелинске кћери, и у опште све „доброродно“ женскиње,

Цар Пушан 1., 6. 65