Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

један витез долети на коњу поред ње, а ја се повучем назад, пребацујући сам себи овако: „Кукавицо, зашто се плашиш од тако добре жене, та она ти није ништа учинила: Тешко теби кад He умеш да говориш!" Тако се окуражим па јој опет приђем. Пречиста п преслатка погледа ме. И од тога

се уплаших. „Љубав ми уста завеза. Можете ми веровати

да у ономе тренутку нисам знао где сам. Срце ми је лупало о груди као да виче: Говори, говори! Читавих пет сата покушавао сам да проговорим, али ми језик беше завезан. Кад помислим како је било M не говори мисе о том. Дан читав прође и ја остах где сам био.

Кад би на ноћишту, па стадосмо скидати женскиње 6 коња, приђем и ја госпођи да јој помогнем сићи, а она ће на то рећи: „Ви сте слаби, ви ме нећете моћи скинути“. Витезови, који око ње стајаху и с којима се она шалила, стадоше се на то смејати, а она склизнув са седла махну руком преко главе, и откиде ми прамен косе, тако хитро да нико није ни приметио, па ми онда рече: „То нека вам буде казна што сте таква страшљивица ; „мени нису истину о вама кавивали.“ Она оде својим владикама и ја остах ожалошћен и помишљајући : „Како сам се рђаво понашао, ја сам сад за навек проиграо њену милост." Одјашем у варош,у гостиоНицу и станем се молити Богу да ми одузме живот. Сакрио вам се у једну собу, кавујући свакоме да сам љуто оболео, као што и у истину беше. Цела ме је снага болела, срце ми хтеде пући, мислио сам, полудећу, и непрестано сам викао„Тешко мени што сам се родио !" Час легнем, час ходим, окренем се с једне стране на другу, кршим руке читаву ноћ. Сутрадан хтедоше да ми траже лекара, али ја уседнем на коња па као бесан право онамо где сам синоћ моју предобру оставио. Сретнем је на путу где ми на сусрет јаше умотана, путничким огртачем. Кад ме је видела поклони ми се, и ја сад нисам више ћутао. „Милост, моја госпођо — говораху јој — тако вам имена Божјег и вашега, поштења, емилујте се на ме; ја за вас живим, верујте ми, ја вама служим од онога слатког часа кад сам вас први пут угледао ; верно вам служим чиста, је и стална моја служба. Допустите ми да будем ваш витез, допустите ми да вам служим. Ништа милије не могу никада добити него што сте ви, чиста, слатка, блажена

95

ла а M ма]

о. и Ко АЋ

Улуру

fe UVO Ga им