Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

госпођо !-О драге душе валожићу тело и живот у витешки посао, у свакој витешкој служби за вас издржаћу до на крај мојега живота !"

„„Дутите“, рече она, „ви сте још дете и незналица у тим великим стварима. Ако вам је моја милост драга, не поворите „тако, п оставите ме одмах. Ви сте будаласто дете.“

„Драга госпођо, ја сам само с тога будаласт што не могу с вама говорити како бих желео. У; витешкој служби није ни најбољи мудрији од мене, а за верну мушку ПНЕ нисам нимало слаб.“ а bh.)

„ја вам не верујем, пдите од мене, ако нисте сасвим полудели, и немојте ми ту шаптати. Ви добро.внате да на ме пазе; ако је когод чуо што сте ми говорили, биће штете. Оставите ме на миру, ви сте допста несносан човек“.

И предобра се окрете на реч једноме витезу.

„јашште п ви узаме, свима вам ружно приликује кад ме само један прати и разговара.“

Ја викнем: „Она има право! Заиста је непристојно“. На то се приближе шесторица витезова и наш разговор морао се свршити. Ја се опростими одем, у себи радостан и весео, чинило ми се да ми је добро испало за руком да сам јој казао шта хоћу, :

Затим сам свако лето пишао на витешке пгре 1 п окршаје, · a зими сам певао песме мојој госпођи, којој сам их слао по мојој стрини. Једном сам у њеној служби осакатио један прет на руди. Она гласоноши, није хтела да верује да је то истина, а ја замолим једног пријатеља те ми сакати прст одсече, и ја јој попшњем одсечен прст да се увери. Међутим сам се био п оженио, али сам ретко свраћао у „мој замак и к мојој жени, јер саму част госпођи срца мога пошао био да преобучен као богиња љубави изазивам на мегдан све витезове на које сам наплазио на путу од Млетака до на границу чешку. На том путу изломпо сам преко три стотине копаља у витешкој борби. Толику славу моју не могаху отрпети завидљивци моји, те ме госпођи опањкаше, као да сам на томе путу нудио моју витешку љубавну службу и другим женама, п она ми поручи да јој вратим прстен, једину

валогу њене милости, који ми једном даде. Кад сам то чуо, станем 'кукати : — „На што ми сада имање и животр Ја

"96