Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

х

једну адеманску чету, и тако се понудих у службу величан= ства твога.“

Тако заврши Пеалман историју своју. Чудноват беше утисак који је учинила његова прича код сјајне ловачке дружине младога краља. Млађа властела и двородржице, којима је п самим летела памет за латинским и алеманским витештвом, за његовим јуначким борбама и лепим женама, којима се то у част чинило, који и сами прижељкиваху за тим опасностима п слатким страдањима, нису скидали очију с приповедача. Они су завидели Палману, они дубоко уздахнуше. Старији људи, и они витезови који не беху целога живота макли из своје државе, који не познаваху ни Дубровник ни Млетке, а камо ли удаљеније вароши и земље, они се само прекрстише од чуда.

— Закона ти! — рече Прибац — витеже Палмане, истину ли рече да си већ био ожењен када си се заносио за, том лутком 2 |

— Ва истину кнеже — одговори Палман— бејах се већ оженио и жена ми баш у то доба беше родила мушко чедо.

= И она је знала да ти лудујеш за другом женом, па је ћутала 2 |

— A да шта ћер Зар би она смела да се буни противу општега витешког обичаја 2 Даје покушала, екупо би је стало.

— И још ти твој шура ишао на руку да изневериш своју венчану жену 2! — рече Соркочевић, а лице му иска- · виваше крајње гнушање.

— Па какав би то витез био који не би имао изабрану госпођу срца свога, којој служи г — припита Палман зачуђено. (

— Богме ја само толико могу рећи — настави Гребострек — да не завидим земљи у којој су такви обичаји. Хвала Богу наше су жене наши другови, а не наши робови, али вато су нам и верне до гроба!

Горак осмех задрхта око усана младога краља.

У том тренутку зачу се топот коњски. Сви се окренуше да виде ко то језди, кад ал, један од тешких оклопника, из војске која је остала код дворова, трчи на коњу као бесан и непрестано мамуза јаднога парипа, који сав беше у пени.

99