Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj
— Шта је то !2 — упиташе се у један мах сви зачуђено.
— Господару Hehe добро бити — рече кнез Прибад и скочи на ноге.
У тои коњаник паде полумртав од умора са свога коња. Једва. је дошао до пред младога краља. Ту паде на колена и само је нагло и површно дисао ал да проговори никако.
— Шта јег Шта јер — наваљиваху питања са свију «страна. :
— llyermme човека Ma KR ceOm mole! — заповедаше Душав. |
— Да се није каква несрећа догодила 2
Оклопник потврђиваше махнувши главом.
— Да нису гусари напали на дворер Гласник одриче опет главом. Тек после неколико тренутака изусти сиромах ово неколико испрекиданих речи.
— Војска пз Породимље ... Стари краљ... преко ноћ... сви наши изгинули... Двори младога краља... од јуче торе... — и глава се јаднику завали, шлем му паде с главе,
"и сад се видело да је и рањен и да је морао много крви изгубити путем,
Он беше онесвеснуо.
То неколико испрекиданих речи беше скаменило целу дружину.
После неколико тренутака немог ужаса Душан грмну:
— На коње јунаци. Нико се од своје судбине отео није !
| E Ha месту где су били китњасти двори младога краљај пуше се гровне развалине. Где су биле танке куле, ту су гомиле крвавог камења. Где је била црква е позлаћеним кубетима, ту још лиже пламен из развалина. На пољани и по авлијама где је било траве ц цвеће, деже исакаћени лешеви, превијају се у прашини тешки рањеници, који својим јауцима продиру срце Душаново.
Он стоји као укочен кип на једном изваљеном балтвану, прекрстио руке па гледа право преда се. Лице му бледо и непомично као у мртваца. Само му се усне мичу, и он издаје заповести својим доглавницима који око њега стоје:
100