Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

— Патер Перегринус, ја примам услуге твоје и твојих властела. Вукашине, ти ћеш одмах у Алавањију (Арбанашку),. да ми скупиш колико год можеш већу војску. ПШримам и ваше новце, господо трговци, јер ми треба лепо опремити војску с којом ћу да вратим учтиво похођење родитеља. краљевства ми. На посао, брзо и весело, господо, само весело || То ће бити диван састанак оца са сином |

Х.

Зашкрипаше на тамничкој кули врата, спустише на ланпима басамаке, попеше оца Андонија у „будницу“, не да. га суде, већ да га спусте кроз ону рупу у патосу те собе, коју поменусмо описујући кулу, да га спусте у бунар, који онда гордио именом тамница. Најгора данашња тамница, права је престона дворница наспрам ондашњих подземних тамница, јер у најгорој данашњој тамници има бар један проворчић, па макар само колик четвртаст чеперак, те кроза њ продире макар неколико сунчаних зракова у грозну таму; у најгорој данашњој тамници, у којој нема ни клупе за седење, има барем тврда земља под ногама, па сужник може. лећи на земљу те се одморити, имају барем врата, па макар трострука и гвоздена, која се сваки дан 2—8 пута отварају када тамничар хлеб и воду доноси, и том приликом сужник. може макар за тренутак да угледа бела дана и да удахне чистого ваздуха, 2 тога свега не беше у тамницама онога доба, које би се с више права могле назвати гробнице за живе људе.

Да видите каква је била тамница краљевскога Породимља. Кад су почели спуштати оца Андонија на чекрцима и макарама, ледена језа обузе јаднога старца. Он је много беда и невоља претурио преко главе, али сад је осећао да, му св најтеже муке примичу.

Дуго су кдопарали чекрци и макаре, дуго су шкрипали ланци, дуго... јер је веома дубоко, испод површине земаљске у двориштима, било дно ове „куће необичне".

Најзад запљусну даска не којој је стајао отад Андоније, док су га спуштали у некакву течност и старчеве се ноге поквасише, а спуштање пресладе.

105