Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

у бој, у нашим ће рукама бити да им не оставимо времена за поновно кајање п мирење !

У томе тренутку стаде се проламати ваздух од огромне некакве радосне вике, која захвати за час целу Душанову војску. Испрва се није могло разумети шта се виче. Тек мало помало могли су се разабрати гласови:

— Живела Душица! Живела сестра господарева | гивела краљевна !

Душан изван себе од радости потрча својој сестри насусрет, а сва властела за њим.

Многоме окорелом ратнику, многоме беекућнику, који је за новце војевао целог свог живота, не питајући ко се против кога бије п зашто, многоме суровом човеку, који није у дцедоме животу савнао ни за једно нежније, породично осећање, удариле су сузе низ образе, гледајући састанак Душана и Душице. Нестршљиви частољупци који се мало час беху уплашили да се отац п син не помире, и да им се тако не измакне грађанеки рат, у коме су се надали пожњети славе п богатства, заборавише за тренутак на своје себичне намере.

Али на жалост — само за тренутак. Јер чим Душан уђе у свој шатор са својом сестром п њеним владикама, да се на само разговоре, чим сурови ратници изгубише пепред очију анђелско лице Душанове сестре, одмах их стаде обузимати њихова стара жеђ за борбом — да не рекнем за људском крвљу.

Кнезови и војводе почеше опет шушкати, војници п најамници стадоше гунђати ,о мешању лудога женскиња у мушке послове“ п о томе како ће се и под ,„Породимљом 82чамати“. У то се беше већ п смркло.

Наједанпут плану на бедемима краљевога града не обична силна ватра, која обасја цео логор Душанов.

Као муња пролетеше кроз све редове опеадничке војске ове речи:

— Спаљују некога Ко је тог Он мора да је наш пријатељ !...

И дошста, то беше последњи час јаднога мученика Андонија !

124