Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

читав један век поштено п верно, -коде би требало на коленима да благодари за све што је за њ учинио, а који ланас умире најгровнијом смрћу. Погледајте, витезови — и овде вадрхта глас Душанов од узбуђења, а сузе му се почеше сустизати виз обраве — како умпре мој једиви пријатељ... Та у том граду нема Срба, то нису ни људи, то су дивљи зверови ! Овај ће бој да буде хајка на дивље зверове |! Напред !

И све трубе у Душановој војсци засвираше јуриш.

Са бедема градских одавваше се трубе п фанфари тако пето.

„Ха, јунаци од Велбужда!“ орио се бојни узвик ODсаднука.. „Ха високи Дечани !" Орана се им усклик опсађеневојске. И отпоче се страшан бој на све стране.

Стреле са скоршпона п камене кугле с балиста и каробалиста стадоше падати као град на бедеме краљеве престонице, п по унутрашњем дворишту Породимље; алш поред. најбољег гађања не би ни дању много штете починио тај ведики град, јер се људи могу да заклоне пза зидина, а да не прекидају своје стрељање. С тога испрва беше више мртвих. и рањених међу опсадницима, који нападаху бев ваклона и које су тукли овго у гомплу, него међу опсађенима.

Међутим Вукашин је ударио са својим људима на палисаде. Половина његових људи спуштала је повелики спремљен сплав у воду којом је спољашњи ров био напуњен, а друга половина бранила га је с обале рова од Младенових људи, који су бранили спољашњу ограду. Много је Вукашинових људи са сплава скотрљало се мртвих у смрдљиву воду стољашњега рова, док се тај лабилни мост којекако наместио, али најзад испаде ва руком и Вукашин се успуза на другу обалу рова као мачка, па стаде грдном неком секиром да разваљује палшсаде, не хајући ништа за стреле, дрвље и камење које осуше овго на њ. Окуражени тако добрим примером, нико од Вукашинових људи није хтео да пзостане, те тако, при. свем том што су гомилама падали стрмоглавце у ров, опет ва по сахата беше готова бреша у палисадима.

— Ха, јунаци од Велбужда ! — викну Вукашин својим људима, па с голим мачем у једној, а са секиром у дру гој руди јурну напред, и део остатак његових људи за њим.

190