Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

— Ха, Клиса п Скрадин ! — кликну кнез Младен Ђорђевић, па с целом својом силом удари на Вукашина.

Зацакташе мачеви, звекнуше челични оклопи, ухватише се лавови у коштац. Стоји писка прегажених рањеника, стоји тутањ, тресак и урлање раздражених бораца. У више маха, потискиваше Младен Вукашинове чете, које допста беху много људи изгубиле док провалише палисаде, п које с тога беху. веома ослабиле, али најзад надјача опет Вукашин, п Младенови људи стадоше бежати,

— Куда ћете, кукавице, а не приморци ! — цикну Младен, па стаде да туче своје властите бегунце.

У тај мах, кад већ Вукашин беше заузео цело спољашње двориште, наједанпут се с громовитим треском спусти мост на другоме рову, отворише главну капију, и на њу покуља читава нова војска, која с ускликом : |

— Ха, високи Дечани |! — јурну на Вукашина,

Растркани људи Младенови сад се нанова, окренуше, сад се наново почеше борити.

Вукашинов положај постаде опасан ; али опет би се он можда одржао, да пред том новом војском није био — Мрњан, његов рођени отац.

— Где је та гуја — чуо се на далеко старчев главкоју сам у својим недрима однеговао, да ме сад за срце уједе 2 Где си, Вукашине, вукла ти се црева по трњу да Бог да !

Вукашин је измицао колико је могао пред" својим оцем, али га најзад Мрњан сустиже. :

— дар ти предводиш бунтовнике противу свога законитога краља и господара 2 Оружје доде, деране, пили ћу се покајати што сам ти живот дао, па ћу те на месту смрвити !

И онај јунак, који је дотле толика чуда куражи починио, спусти мач као какаво детенце што епушта, забрањену играчку, кад га ухвате.

У томе би тренутку пропало много Душанових људи, да он сам није на време опазио опасност, те тако сад он јурну в Гребостреком п целом осталом пешадијом,

— Чекајте дивљаци — грмну Душан — да вас питам што спаљујете поклисара,, докле преговарате о миру!

И сада јурнуше нови таласи Душанове војске на Младена и Мрњана с таквом силом, да су се ови на врат на нос

124