Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

повукли у град. То бегање био је тако без реда, да су почели подизати мост, а ни пола њихових људи није било прешло преко њега. Многи Мрњанови и Младенови људи попадаше в моста у ров, дерући се, псујући и проклињући.

Чим је Душан завладао целим спољашњим двориштем, одмах начинише преко спољашњега рова приличан мост, преко кога угураше дрвену кулу на точковима, до под саме бедеме. За тили час се кула напуни Бућићевим и осталим которским стрелцима, који с највишега спрата куле стадоше да стрељају на посаду.

— Греду под њихов мост, несрећници ! — крештао је некакав женски глас, п посада стаде се упињати да G бедема обали једну јаку греду, којом би подрушла мост на кули да га не могу спустити.

__ Ха — викну Бистетић зграбивши свој лук,и намесстившш једну стрелу на M — TO је та курјачица, то је краљица Марија! Нећеш дуго, кујо, завађати оца са сином !

његова стрела звизну право краљици Марији у прса, али ова се само грохотом насмеја:

— Добро погађаш, приморче, али ти је залуд мука!

Иепод беле свилене хаљине беше челични панцир...

Хранићи п Санковићи е другим трупама Душановим покушаваху међутим да се с грдно великим стубама (мердевинама) попну на бедеме, и готово св може рећи да су се војници пели један другом преко рамена, али ко се год попео преко половине мердевина, тај више није видео своје браће, јер озго је сипало врело уље, дрвље и камење. Осим тога опсађени су дугачким моткама многе такве мердевине оборили ваједно с људима, којима начичкани беху. Гровно беше погледати те равмрскане трупове који су падали с онолике висине, како се превијају као прегажени црви.

Међутим беху довукли великога „јежа“ пред главна врата, па стадоше обарати подигнути мост и разваљивати главна врата. 3

Готово у један исти мах успеше Которани да спусте мост на грудобране,у којимах Душан провали главну капију, и тако Душанова војска оте цело средње двориште.

128