Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj
У унутрашњем дворишту чула се ужасна забуна и метеж и на велику радост опсадника и нападача зачуше да се изнутра виче: | n "___- Живео Душан, краљ српеких и поморских земаља ! __ живели кнезови Војиновићи ! Живела босанска, властела ! — захори се из средњега дворишта, јер у тренутку појмише сви да је кнез Тома с кнезом Војиславом и с босанском господом продро у град са задње стране.
— Напред, соколови ! — кликну Душан својим људима. — Још неколико мушких удараца, па је Породимља наша !
— Напред! — гракну цела његова војска, и за четврт сахата развали се и последња капија под џиновским ударцима Душанове секирв. У
" Душан је први на челу својих трупа јурнуо у град.
Иза капије дочека их Тимур са својом четицом, која осу прави пљусак стрела на Душана и прве редове за њим.
Који имађаху слабије панцире стропошташе се на земљу, а њихови другови пређоше преко њих.
6 Душановог напршњака скливнуше све стреле, п млади краљ само што размахну неколико пута својом секиром и мачем, распршташе се и последњи Татари.
Тимурова глава, расцепљена у две половине, ваљала се у прашини...
Породимља беше у Душановим рукама...
Остатак од посаде бацаше оружје на гомилу, и предаваше се на милост и немилост.
"ТНа највеће своје чудо Душан опави међу заробљеницима и свезане кнезове Вратислава, Боихну, Хрељу, Бранка и жупане Рига, Ропу и Алтомана.
— Ко св усудиог — шкрипну Душан зубима. — Ко се усфдио да веже руке честитој великој властели српској 9
(И млади краљ стаде их својим рукама дрешити.
— Нека се не срди високо ти краљевство — рече кнез Воихна суморно — нико од твојих људи није метнуо руке на нас. Ти се још не беше пустио у борбу кад нас повеваше изненада најамници безбожне краљице Марије!
Душан је мислио да сања. |
— Краљица% ... А вашто, честита. господо
Дар Душан 1, 9 199