Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

— Што смо се покоравали заповести нашега. краља и господара, који је хтео да уштеди проливање братске крви, који је хтео да уступи теби престо још за живота свога !

— да име Бога, господо, а мученичка смрт оца Андсе нија, на угледу наше и ваше војске — тшташе Душан задрхталим гласом.

— Наше руке беху свезане, светла. круно, а наши људи беху у средњем и спољашњем дворишту, не знајући шта. се овамо урадило ! :

— А краљ2. Зар је мој отац пристао да се спали онај човек, који...

— Нека опрости, високо ти. краљевство, али краљ је био под краљичином стражом као п ми, тако да ниједна жива душа није могла до њега допрети, да му каже шта се У његово име по граду ради. Породимљом је заповедала краљица са својим Тимуром од онога тренутка када је краљевна изашла из града, па док твоја војска не уђе |

— Тешко мени шта сам учинио — прогунђа Душан за се, па онда викну својим људима — да спасемо краља, браћо ! Он је невин за све што се догодило !

Док је Душан јурио из једне правне кљети у другу, из једне дворнице у другу, не могући наћи ни трага своме оцу, дотле приђе у дворишту, у ропеком оделу, један човек Вукашину ца му рече:

— Честити војвода, узалуд оде млади краљ да тражи по дворовима. Ја знам куда је побегао краљ с неколико властбла, и за добру плату. само од мене можете то сазнати.

— Не брини се за награду — одговори Вукашин, ако нам кажеш где ћемо наћи краља, од моје стране добићеш стотину перпера, а од мдадог краља добићеш и више !

— Е добро, војводо, хајде са мном да ти покажем куд се удави у подземни ходник којим су краљ и његова свита побегли у Петрч, ( њима нема никакве друге пратње осим мојих неколико земљака и другова.

Вукашин пође е њим.

— А како је теби име 2

— Никода, честити војводо.

После неколико минута Никола стаде.

— Овдв је удазак !

180