Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

Вукашин се севрте на све стране, нигде ништа не виде осим травуљине и камењара, - -

— Где2 Ја не видим никакав удазак ! |

_ |Никола разгрну коров и камење пред својим ногама, и Вукашин угледа велику алку од некаквог гвозденог капка на земљи. Дохвати за алку и подиже копак. Указаше се степенице којима се силазило у некакве подземне сводове. —_ У том тренутку наиђе кнез Прибац на њих, па кад угледа Николу а он само што цикну:

— A ту ли си, рђо византијска, тражим те по целој Породимљи да ти дуг платим | — па онда исука мачи... Никола св ваљао у својој крви.

— Шта уради, Принче, да од Бога пари —- рече Вукашин зачуђено.

— Нешто што је требало да сам урадио још док бејах у Византији, драги Вукашине. Ово је један од оних што беху најмљени од краљице Марије да мучки убију Душана.

Вукашин јурну у подвемни ходник, а Прибад се врати да јави Душану куда му је отац побегао.

Међутим беше Душан са свима својим и Дечансковим великашима ушао у дворницу и заузео своје обично место, десно од престода.

Кад је Прибац удетео у дворницу и јавио Душану да је Краљ с неколико својих људи, подземним · ходником побегао у град Џетрч, млади краљ се побожно прекрсти, дубоко уздахну, као да му је тежак камен пао с груди и рече:

— Хвала теби, оче небесни, хвала ти што си ми спасао живот драгог ми родитеља! Ти, господе, пресуди и казни онога, који је крив за људску крв која је данас проливена !

— Томе кривцу ми ћемо да судимо |! — грмну цео скуп.

Душан само махну руком и сви ућуташе.

— Где је Вукашин Припче 2

— Он је кров подземни ходник одјурио за краљем у потеру.

Душаново чедо се намршти, његове се усне грчевито стиснуше, па једва процеди :

— С колико оружаних људи оде Вукашин 2

— Сам, светла круно !

131