Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

— Bor с тобем седи Храдомиле, ти си још под светим Краљем био велики тепчија... — поче Душан.

— Баш зато, млади Краљу, што сам служио твоме деду - 5:

У тај мах наста ужасна граја у дворишту из којега се једва могаху разабрати узвици:

— Смрт убици! На спалиште вештицу !

У исти мах јурнуше у дворницу гомиле преплашених цворкиња с много деце и с урнебесном вриском, попадаше на колена пред престолом :

— Милост ! Мидост !

Двоје деце, једна девојчица и један мушкарчић, устрчаше до престода и загрлише колена Пуштанова.

— Не дај нас брада !

То беху деца Дечакскова од Марије: Симеун и Теодора.

— Не бојте се децо! Не бојте се владике — грмну Душан и пољуби свога брата и сестру у чедо, па онда држећи их за руке рече: — Устајте, владике, гђе је госпођа Краљица 2

Али краљичине владике немађаху када да одговоре на то питање, јер једна руља војника и себара провали са у дворницу, вукући везану Марију Дечанскову, и Која с на сав глас:

— Смрт крвожедној зверци ! Смрт мучитељици и убици оца Андонија !

— Умукните-еви ! — грмну Душа тако силно, да се за часак утиша све.

— Дејане! — заповеди млади Краљ — Одреши руке благоверној и христољубивој Краљици све српске земље и поморске,

Дејан Жарковић није веровао својим ушима. Он узверен погледа у Душана као и цео запрепашћени збор, али Душан само додаде: a

— Ја, млади Краљ, тако заповедам !

Дејан сажв главу, шкргутну зубима, трже ножић који му је висио о пасу, ца равече уже којим беху везане руке краљичине.

Марија диже обе ослобођене руке о којима је висило комађе расеченог ужета, па забаци своју дугу разбарушену косу е лица на потиљак и низ деђа затим стаде кидати остатке

SSS

1135