Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

скога народа, бев којег би Србија била пропала, лолетео из Петрограда у Добрупу, да се поклони љиховом јунаштву, објавивши свој војсци и свему дарству, да се нико никада у Русији није тако борио, као ти јунаци. Они међу њима који су остали у животу одбише Лењинову понуду да остану у Русији, већ одоше у Солун да продуже борбу за свету идеју, уз осталу своју браћу на маћедонском фронту. А када су стигли у Солун после три месеца путовања кров Сибир и преко тихог океана, мој врховни командант наследник-регент Александар (дуготрајно бурно клицање: живио Александер! Живис наш престолонаследник !) речито је одао признање њиховој храбрости и њиховим великим заслугама, уверивши их, да се нецзмерно радује што су лавови из Добруџе стигли у помоћ орловима са Кајмакчалана, (Бурно клицање: живели бели орлови! Госп. Ђорђевић одговара: живели лавови са Добруџе) да заједнички доврше велико Дело. Ево нас сад овде, да се на њиховој рођеној груди поклонимо светим сенима јунака из Далмације, палих под нашим заставама (Слава им ! Дуготрајно клицање). у У

Слободна си мила Далмацијо! Слободан си славни "Дубровниче ! (Бурно клицање: живјели наши ослободиоци !) За ту слободу и ва јединство нашега народа ево смо ми за два месеца стигли од Егејског до Јадранског мора. Територија нове државе Срба, Хрвата и Словенаца обухвата сав наш народ. У тој новој слободној, демократској држави живети ћемо сви као браћа у сво. јој кући.

Ја Вас могу уверити, да су срцу мога узвишеног Господара и краља (Дуго клицање : Живео најдемократскији владар Петар 1. Живео наш Дар Петар) поједнако драги сви Срби, Хрвати и Словенци били они православни, католици или муслимани, јер се он слаже са Његошем да је „брат мио које вјере био“. (Клицање: живила браћа Срби! ивела српска војска ! Госп. Ђорђевић одговара: живео Народ!) Без равлике вере и имена у новој држави имати ћемо сви CE иста права и исту власт, али и'исте дужности,

XIX