Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

Јевдокија што се ту скоро доселила из Солуна у Византију, а његово лице сину као да га нека- особито весела светлост обасја, п ево што ми је старац одговорио : „Јевдокија, је удовица .Костадина Палеолога што је био намесник царски у Солуну. То је жена тако љупка, милокрвна и умиљата, да је свак живи мора заволети, ко је само један једини пут угледа, а њено је лице тако лепо, да је многи младић полудео за њом, а није још ни једном погледао јој у лице, једино по причама које се о њој проносе. Кад пде тело јој је тако лако, гипко, умиљато, понаша се тако питомо, да човек не може одвојити око од ње. Али она није лепа само телом, него је тако исто, ако не још лепша у својој благој души, која би очараха п дивљу зверад, а камоли питоме људе. Па ни еве то не би било богана шта, да није оног слатког гласа, који је као каква небеска свирка, кад проговори. Па оно тек, што она говори тим небеским гласом! Она је проучила све старинске грчке књиге, она знаде Омирове јуначке песме, Аристотелцеове књиге о човеку, животињама и биљу, Платонова мудровања, све она то зна у прсте, као што зна часловац и псалтир, и о свему томе она говори оним чудноватим анђелским гласом, и то тако лако, у шали, као да говори о своме цвећу које негује, или о сликама које гради, јер треба да знаш да је ту скоро поклонила саборној цркви Св. Софије једну Богородицу, која је лепша од свију досадашњих икона мајке Божје, јер ју је она тако живо насликала, само што не проговори. Сам цар, кад је видео тај њен посао, заповедио је да се на златним колима, на којима се при великим тријумфима пред њиме вози икона варошке заштитнице, св. матере Божје, одсад носи икона коју је насликала. Јевдокија. Па још да знадеш како пева та најлепша жена на свету. Све живо мораде се заплакати од милине, нежности и сетности њених песама". Ето, кнеже Гребострече, какве су мађије опчиниле нашега младога, краља !

Кнез Прибац беше зинуо од чуда, слушјаући оца Андонија како прича шта му је Нићифор кавао ; највад га ухвати за оба рамена па га обрну светлости, и рече:

— Ама да те видим, јеси ли то одиста ти, оче Андоније, који те речи изговараш или ја сањам. Па тој жени, о којој старци, што ву претурили 80 година, тако говоре, и сви ус-

5