Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

— Из државе. високог ти царства и врло вам сретна што те опет видим — одговори Велна. — Сад ви још лепша него што си била када сам те први пут видела. O Царица се насмеја па само рече:

— Хајде облачи ме | А од куда ти чак у Дубров-

нику 2 — За срећом госпођо царице — почеВелна облачећи високу госпођу. — Служила сам у госпође Фи-

липе док ме она није удомила. Овде је сад и Вола, кћи Прогона Матарушића, која је служила у Котору шест година у једној кући. Поред хране, плате и одела она је добила још двадесет перпера и прђију па се удала за Јована Свињоглава који је одавде. Имам још две земљакиње овде, Стану Радишинову и Добрушу РоЈиелављеву. Стана се удала за Петра Ковеодера, а Добруша за Николу Голозла !

Царица се опет насмеја.

— Да чудних надимака у тих људи ! Свињоглав. Ководер. па чак и Головло !

— Овде госпође парице — торокала је Вела окуражена == ретко кога човека зову његовим правим презименом, него све по надимку: Лисица, Муха, Јеж, Лојеоча, Злобрадић, Опаритул, Мутивода, Ге.клас, Модра Гора...

— Доста Вело — упаде јој госпођа де Менце у реч. — Ако је њено величанство толико милостиво да

с тобом говори, не треба ти да се ивбезобравиш · - · — Пустите је племенита гостођо — рече царица. — Ја се одавно нисам тако слатко насмејала! У осталом мени је мило што поред наших момчића који долаве у Дубровник да уче разна рукодеља има и наших девојака, које налазе своју срећу у великом Ду-

бровнику— То је и за нас срећа — прихвати госпођа Филипа — јер је нашој властели тешко доћи до поув-

даних слушкиња, све нам одмаме преко мора у Итадију, па смо до скора моради куповати робиње, тако

210