Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

је Матија де Абрам купио у Грачаници робињу по имену Радославу, а Петар од Братоште купио је у Новом Брду две робиње, мајку и ћерку, Дражицу и њену кћер Краснњу за двадесет лактова свите. Али са робињама не можемо да поступамо као са слободним дјевојкама. Ове се приљубе кући у којој служе и ми их држимо кар своју децу.

— То је истина — рече Вела искрено —. Ни рог ђена мајка није ме боље држала од тебе !

Али царица није то слушала. Помен робиња непријатно је лирну. Она се замисли... Боже мој ко, лика ли је морала бити невоља оних који продају своје најрођеније 2 И зар Душков законик није укинуо ту грешну трговину 2 Ах, да, сад се сећа, он је забранио продати Хришћаниџа невернику, али није забранио продати Хришћанину. Мора говорити о томе в царем... И то би се на сабору у Крупишту могло изменити... Али, и сад царица гласно упита.

— Чудо да закони вашега слободнога града не забрањују ту грешну трговину са живим“ људима 2

— Напротив — рече госпођа Филипа —- наш царински устав од 1277. године ослобођава ваше трговце с робљем од сваке царине за увоз, продају или извоз роба или робиње. Ту царину плаћа наш или страни купац, а овај је најчешће из Италије, где су скоро све слуге и слушкиње купљено робље.

— Доста жалосно — рече царида. — Ако смо готове, хајдемо! — и Јелена устаде.

— Ако високо ти царство хоће само да се погледа у огледалу — рече Вела, која се поносила што је царицу тако лепо прерушила. — Данас у целом Дубров.нику неће бити лепше властелинке !

Кира Једена, и ако није била сујетна опет по гледа у велико млетачко огледало према себи и нађе да Вела не ласка бази много, али гласно рече:

— Требао би ми и какав вео да покријем лице иначе ће ме познати многи који су ме јуче видели, и онда у пркос овим хаљинама, нећемо моћи крочити по улицама ! |

871