Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

Госпођа де Менце рече да је то предвидела n пребапи један танак вео царици преко главе. Јелена удеси вео тако да покрије и лице, погледа још једном у огледало па рече:

- __ Овако ме нико неће повнати. Хајдемо 1

У томе тренутку зачуше се кораци у оближњој соби, врата се расклопише и на прагу се укава цар, који изненађен стаде, и кров главу му сену мисао:

„Какве су то машкаре 2: али пре него што је он могао упитати, јер кира Јелена пође му на сусрет с речима:

— Нека ми допусти високо ти царство да му при кажем племениту властелинку госпођу Филипу де Менце која је била тако љубавна да ми донесе ово одело, да би прерушена у Дубровчанку могла прошетати слободно по граду...

Госпођа Филипа поклони се до земље а јадна Вела Сакри се у буџак кодико се препанула од изненадне појаве цареве.

Душан пружи руку госпођи де Менце па рече:

— Ја сам врдо вахвалан племенитој госпођи ва _ ту љубазност и жалим што сам вас у тој намери уз. немирио. И ја сам данас хтео да идем у суд; да видим како Дубровчани суде..:

— Ах да — уплето се госпођа де Менце која очевидно дотле није имала прилике да говори са кру: нисаним главама — данас је суђење једном патрицију Павлу, сину Шетра од Рањине за убијство Усмана Крајислављевог Тврденовића са Дрине. Тај ће процес бити још интересантнији од онога пре десет година, када је Радослав Ћерић из Драчевице пред самим капијама Дубровника, у Вишњици, код нашег доми“ никанског манастира убио Неноја езановића, па његова браћа Доброслав и Дветоје Шезановићи изађоше пред- нашега ондашњега кнеза Ђованија ос: карена да опросте крвнину КЊерићу „само да би се

смирила душа њиховога брата“. То је онда био врло.

дирљив тренутак у суду, али данас кад изводе пред суд једног властелина.

372 e ЈЕ