Časopis Istraživač

EKOLOZI ODGOVORNIJE U PRIPREMI EOIA „GRADAC 76“

Ako važi izreka da je nouspeh pola uspeha; onda bismo mogli oceniti da je seminar ekologa na Mravinjcima samo delimično ispunio očekivanja. Možda je najveći uspeh to što su učesnici analizirali akciju i uspeli da uoče gotovo sve slabosti u pripremama i realizaciji seminara. U analizi je konstatovano, a to ie i primedba Slaba OIA „Juli 7б”, da je broj učesnika na seminarli bio mali, samo 14. Posioji mogućnost, zbog ove slabosti, da se ovih 14 ućcsnika „izgube’’ na samoj akciji među osralih 36 clanova koliko je planirano da ih letos bude. Postoji još jedna opasnost po istraži\ački program i samu akciju. Naime, svih 14 učesnika seminara već imaju niz obaveza i diižnosti u rukovođenju akcijom, obezbeđivanju uslova za rad na

akciji i dr., pa se zbog loga ne može od njih očekivati pun doprinos na realizicaji istraživačkog programa, koji je, uzgred rečeno, dosta obiman i ozbiljan. Izgleda da je loše procenjen broj članova po istraživačkim organizacijama zainteresovanim za ckološku akciju i za rad na zašliti i unapređenju čovekove sredine. Polazeći od činjenice da će učesnika ipak biti treba poštovati slat' Staba da svaki ućesnik mora savladati ue samo minimum već potrebnu obuku za akciju koju treba predvideti i za jedan broj gostiju koji nisu iz redova posmatrača akcijc. Uočen je još jedan problem, vezan takođe za članove, a odnosi se na njihov odnos prema akciji u smislu poznavanja ciljeva i značaja akcije. A bilo je slučaje-

va da na akciji „Mravinjci 76” učesnik ne zna ni podnaslove istraživačkih tema a kamoli ostale ciljeve akcije, koja treba da pokaže i mogućnosti mladih istraživača na više polja, a ne same na istraživačkom. Opasni su i pokušaji gledanja ii „luđi tanjir”, na tok priprema drugih programskih akcija! fako se ocenjuje da su pripreme EO- ~Gradac 76” poodmakle u odnosu na neke druge akcije, ne znaći da napraduju i u odnosu na 01A „Juli 76”. Treba se, ipak, nadati da će Stab akcije naći snage i beskompromisno resiti sve dileme u ciIju potpunog uspeha cele akcije. Ućesnici treba da pojačaju svoju odgovornost i nađu svoje mesto na akciji koje nije još rezervisano ni za koga.

P. Petrović

Korisno je znati Radni kabinet

Radnc prostorije sastoje se od kabinela Staba akcije i istraživačkog kabinela. U kabinetu Staba akcije treba predvideti dovoljno prostora za rad vo.de akcije, sekretara i članova (referenata) službi. U ovom kabinetu čuva se sva dokumentacija akcije, sredstva veze i potrebni malerijalno-tchnicki uslovi za rad rukovodstva akcije (pisaća mašina, papir i si.). Rukovodioci islraživanja po temama takođe -U ovom kabinetu čuvaju istraživaćku đokumentaciju koja je vec sređena. U kabinetu Staba akcije organizuju se svi sastanci rukovodstva akcije i vrši prijem gostiju. . Na zidove. kabinela akcije okaćiti kartu tercna, slike sa akcije, ambient, plahat akcije, a po rnogućstvu i školsku tablu. Istražlvački kabinet: Ovaj prostor nije lako urediti da bi slu-

žio svojoj nameni. U istraživačkorn kabinetu ućcsnici de provoditi najveći deo vremena i obavIjati najdelikatnije poslove od eksperimenata do sređivanja rezul tata. S toga je potrebno već sada pristupiti njegovom uređivanju. U istraživačkom kabinetu čuva se, pre svega, istraživačka oprema (terenska i kabinelska), potrebna priručna literatura i istraživaćki rezultati. Izuzetak ćini speleoioška oprema i oprema zs akciju programa „ishrana u prirodi" koja se može držati u poтослој prostoriji. Du bi se zavela radna disciplina i red u kabinetu, potrebno je predvideti za svakog učesnika po jedno radno mesto ili za ekipu ako to posao zahteva. Za .jednog učesnika dovoljan je prostor 75 x 75 cm. Pored radnog prostora za ućesnike treba obezbediti i zajednički deo za postavljanje ekspe-

rimenata, na primer. Takođe je potrebno /asebno u jednom kraju kabineta postaviti postolje ili čiviluke za držanje terenskih torbica i 'erenskog pribora. I tu svaki uc-snik mora znati svoje mesto. Istraživački kabinet najlakše postaviti u Skolskoj učionici, a nešto teže u praznim proslorijama ili Satoru. Ako je data na raspolaganje jedna učionica u skttll klupe mogn poslužiti za improvizovanje radnih mesta (svaka klupa po dva radna mesta). Potrebno je pored zida izclvojiti nekoliko klnpa za smestaj terenskih torbica i istraživačke opreme. U slučaju da je za logor na raspolaganju sator ili neke druge prazne prostorije pokušati sa nredenjem kabineta od priručnog malerijala. To je znatno lakše uraditi u prostorijama neke zgrade, nego u satoru jer u prvom slučaju možemo bolje iskoristiti zidove. Uzećemo daske povoljnih dimenzija ili krajnice (videti na obližnjoj piiani) i uza zid improvizovati od njih stolove. Daske širine 30 —40, prikovane na pogodna postolja (visine do 50 cm) poslužiće kao klupa za sedenje. lznad radnih stolova, po mogućstvu, instalirati sijalice ili zidne lampe za svako radno meslo. Da bismo imali prostora za smeštaj pribora, priručne literature i svih oblika rezultata istrazivanja (zbirke, na primer) potrebno je napraviti police ili stalaže. Ovo možemo uraditi od najobičnijih krajnica koje ćemo pozajmiti na obližnoj piiani. Daske možemo spojiti debljim kanapom, konopcem ili letvama (vicli sliku). U šatoru police ili stalaže možemo okačiti o dva čvrsto pobijena drvena direka. Na radnom mestu mora se nac;i sav pot reban pribor i to na dohvat ruke kako bi se izbegla gužva u kabinetu pri pozajmljivanju sa drugih radnih mesta najobičnijih stvari (olovka, gumica i si.). Preporučl jivo je da radna sveska koja se koristi samo u kabinelu kao i olovka budu vezani za sto ili policu iznad stola. I sve ostale stvari i pribori treba da stoje na stalnom mestu da ih ne bi tražili po celom kabinetu kada nam budu potrebne. P. P.

Prihvaćen samoupravni sporazum

Predsedništvo Jugosiovenskog saveza za zaštilu i unapređenje ćovekove sredine

Predrag Petrović, član Dr uštva istraživača iz Valjeva prisustvovao je sednici Predsedništva Jugosiovenskog saveza za zaštitu i unapređenje ćovekove sredi ne, održanoj u Beogradu 25. VI. Sednlcom je predse davao Dr Aleš Bebler, predsednik Saveza. Predsednlštvo je podržalo sve programe radnih ak cija kao značajan doprinos na planu zaštite i unapređenja čovekove sredine. Po sebno je istaknut značaj Omladinske istraživačke akcije ,ДиП 76" koja je prograrnom vezana za zaštitu i unapređenje čovekove sre dine. Slav Predsedništva je da se ovoj akciji pruži puna društveno-politička podrška i materijalno-finan sijska рошос. Odlučeno Je da jedan broj članova Pred sedništva poseli akciju i održi torn prilikom prigodna predavanja iz oblasti ra da Saveza. Takođe je odlučeno da se za realizaciju EOIA „Gradac 76” dodeli novčana pornod od 20000.

dinara, a prlhvaćen je Saraoupravni sporazum o огganizovanju OIA „Juli 76”. Savez će preko svoje propagandne službe obezbediti izvesnu količinu propagandnog materijala i literature. Vredno je istaći da su, posie podnete informacije o OIA „Juli 76”, delegati iz SR Slovenije, SR Bosne i Hercegovine i SR Hrvatske pokazali veliko interesovanje za pokret istraživaća i izrazili da se ovaj pokrel proširi u sva mesta Jugoslavije. Filmoin o učešću niladih na programu zaštite i unapređenja ćovekove sredine kroz ORA biće obuhvaćena EOIA „Gradac 76” i OIA „Juli 76” u celini. Na predsednišlvu je vođe na i diskusija o potrebi i mogućnostima l'ormiranja Interesnih zajednica za za štitu i unapređenje čoveko ve sredine na nivou SO, regiona, republike i l'ederacije. Etnolozi Kako dalje?

Etnološka akcija bila je nastavak islraživanja sela ribnićkog kraja i i/.vcdena je u selu Paštnću. Na akciji je ućcstvovalo dvadesel scdam čianova: deset i/. VaIjeva, četrnaesl iz Mionice, po jedan iz Loznice i Ljubovije i gošća iz Finske. Ućcsnici su bili smešteni ii Ribnićkdj školi, proverenom stanišlu mladih istraživaća mnogih dosadasnjih istraživaćkih akcija. i ri dana sli iskoriićena za realizadju prcd\ jđenog istraživačkog programa, podeljenog na čeliii Leme: mitologiju, narodne običaje, privrcdu i arhitekturu scla Pašlrića. Sem na istraživaćкош, radilo se i na programima idejno-politićkog rada, kulturno-z.abavnug i sportskog života, zaštiti čovekove sredine, informisanja i propagande. Na akciji su konstituisani aklivi SK i SSO i održani prvi sastanci, održana predavanja iz programa „Zašlita čovekove sredine”, organizovani lurnir u malom l'udbalu i kviz-takmičcnjc. Održani su, pored redovnih sastanaka, na kojima su vršeni uviđaji u istraživački rad, i sastanci Staba akcije, koji cc ii slićnom sastavu funkcionisati i na OIA „Juli 76”. Bilo je i slabosti u samom organizovanju akcije. Najveći propusli su načinjeni u samim pri-

premama i obezbedivanju uslova neophodnih za izv'ođenje akcije. Pre svega ,lo je kašnjenje sa do nošenjem odluke OKSSO u Mionici o organizovanju akcije. Samim tim kasni i dostavljanje samoiipravnih sporazuma potenciJalnim potpisnicima, Ovaj kljućni, nerešeni problem je uslovio niz drugih kuji su usledili na samoj akciji! Tako je prvomajska akcija, sem za stručno usavršavanje, realizaciju istraživaćkog i pratecih programa, kao i za proveru pripremljenostl članova za 01A Juji 76", istorilcena i za deteljne dogovore o daljim pripremama /а programsku 01A etnologa ~Brežđe 76". I pored niza objektivnih leškoća koje stoje pred mladom i nedovoljno organizovanom grupom etnologa Kluba iz Mionice, koja je odgovorna za pripremu i postavku istražuačkog programa akcije, ipak nema opra\danja za kašnjenje u pripremama koje su preduslov za uspeh akcije. Izvedena prvomajska akcija imala je i zadatak da ukaže na greske koje bi se na vreme otklonile kako se ne bi pojavile i na OIA 76”. Rad etnološke grupe usmeren je sada upravo na prevazilaženje uočenih slabosti!

Dragica Jovanović

Geolozi Stečena nova Iskustva

U Osnovnoj školi ~Vuk Karadzic” u Zajaći, mestu dvanaest kilometara udaljenom od Loznice nalazio se logor geologa na Prvomajskoj akeiji. Bila je to generaIna proba za učesnike, bilo ill je čak četrdeset četvoro, OIA „lull 76”. Pored stručnih predavanja „To pografska kart a i njena pi'imena” i ~Slih i SHhovanje" koja su dnžali Blaž.o Blažic i Radomir Mill« ćević, geolozi iz Valjeva, Loznice, Ljubovije i Mionice podeljeni u šest ekipa obišli su deo terena koji će bili predmet njihovih istraživanja na predstojećoj akeiji, Tako su u okolini Borinske reke uradili oko dve stoline šlihovanja, uzimanja te/,e frakeije kod ispiranja rečnog nanosa radi utvrdivanja procenla antimona. Značajno je da je program istraživanja urađen u saradnji sa stručnjacima Rudarsko lopioničarskog bazena „Zajača”. Ovaj Predstavljarao vam...

Konibinat će materijalno pomoči POiA ..Zajača 76". Svake večeri na sastanku učesnika ako’je, razgovarano je o. dnevnim aktivnostima i zadacima za naredni dan. I na ov.oj akciji posebna pažnja posvećena -je organizovanju kuJturno zabavnog i iivota.-u-ćesnika akcije i saradnji sa meštauima. Organizovan. je‘kviz znanja. igrankc, turnir u m’alom fuÜbalu i stonom tenisur Akciju su poseiili predstavnici OK SSO Loznica, Nikola Eric predsednik Predsedništva kluba „Jovan Cvijic” i Boris Mamontov stručni savetnik lozničkih istraživača. Utisak je da su učesnici stekli nova, dragocena iskustva koja ćc im dobro doći na julskoj akciji do sada najvećem ispitu ne samo geologa već i čitave istraživačke organizacije u ovom gradul

Borislav Sakić

Klub Istraživača „Jovan Cvljić" u Loznici

Ideja za nastanak i pokretanje istraživačkog rada u Loznici začela se još pre nekoliko godina jer je, tada još, jedan broj prosvetnih radnika i omladinaca bio upoznat sa radom valjevskih istraživača. Ipak, prvi konkretni potezi na oživotvorenju ideja učinjeni su tek početkom 1975. godine. Tada je formiran Inicijativni odbor za formiranje Kluba islraživača u Loznici. Omladinci o\’uga grada učestvuju potom na akcijama Društva istraživaća „Vladimir Mandić-Manda" a potom i na akciji „Bratstvo jedinslvo Ploče 75". Oni zajedno sa omladincima, ućesnicima akcija koje izvodi Klub istraživača ~Az buko\'ica” a Ljuboviji, predstavIjaju kadar za istraživačku organizaciju u Loznici. Konačno formiranje Kluba, u početku kao ogranka valjevskog Društva istraživača, vezano je za sredinu dccembra prošle godine. Slalne aktivnosti najbolja su priprema za Osnivačku skupštinu koja jc o-

držana 28. marta. Tada Klub istraživača u Loznici dobija ime velikana jugoslovenske nauke, Lozničanina Jovana Cvijića. U Klubu trenutno aktivno radi preko pedeset mladića i devojaka, učenika lozničkih srednjih škola, uključenih u rad geološke, biološke i grupe za program „ishra na u prirodi”. U toku su priprerne za osnivanje etnološke, turističke i astronomske grupe. Još uvek najveći problem za uspešan rad predstavlja nedostatak prostorija za okupljanje, kabinete i čuvanje dokumentacije koje je iz dana u dan sve više. No, nadamo se da će i to übrzo rešili! Pred lozničkim islraživačima nalaze se ozbiljni zadaci, akcija „Juli 76” svakako je na prvom mestu. Uvereni smo da će ih ostvariti i tako još jednom potvrditi da Titova omladina, pravilno usmerena i organizovana mo že savladati i najteže ргергеке! B. V.

Бгој 45

„ISTRA2IVAC"

3