Časopis Istraživač

Turistička istraživanja Rekavica

Na severoistočnoj padini Malog Povlena, na putu koji od Мгavinjaca vodi ka Dijavici, na 980 metara nadmorske visine, nalazi se Rekavica. Izuzev proplanaka na korne se nalazi mala kućica pokrivena šindrom i rasadnik četinara, okolina je obrasla bukovom šumonl Mestimično ima i mladih četinara. Mogu se još videti jasen i poneka breza. Do Rckavice put vodi skoro ho rizontalno, sa veoma malo uspo na i padova prilagođavajući sc poipuno konfiguraciji terena. 0ko 1950. godine ovom trasom kre tala se šumska železnica do Dijavice, postavljena radi lakšeg pre voza drvene grade. Sadašnje stanje puta do Rekavice dozvoljava kretanje samo zaprežnim koli ma i terenskim vozilima a u suvom periodu i kamionima. Delovanje bujica i nebriga nađležnih za održavanje puta doveli su do toga da je on sada pre Seden na nekoliko mesta manjim potocima. Nekoliko mostica nalazi se u takvom stanju da je samo pitanje dana kada će se provaliti! Deo puta koji vodi kroz šumu, sa uskim pojasom iznad i ispod njega, sve u svemu oko 400 melara, izr'anredno je zaštićen od naleta vetra koji duva sa severa. Južni velar pak osetno gubi snagu i zbog prirodne bari-

jerc Malog Povlena čije se strane pod velikim nagibom dižu iznad puta, i zbog bukove Sume, Sasvim druga situacija je kod samog rasadnika koji leži na zaravnjenoj vododerini d\a potoka koji teku ka severu. Stoga je taj dco terena, zbod nepostojanja prirodnih prepreka izlo/.cn delovanju sevcrnih vctrova. Slično stanje je i u okolini dela puta od mesta gde se odvaja put za Dijavicu od puta Mravinjci Bele vode pa do početka šumc. Ovaj deo terena potpuno je otvoren ka severu a delimično zaštićen od naleta juznog vetra jer ga zaklanjaju niži delovi Malog Povlena. Posmatranja 1 registraeija izvo ra na ovom terenu nisu izvršena. Mcđutim, može se pretpostaxiti na osnovu postojanja nekoliko manjih potoka koji presecaju ce!u padinu od Mravinjaca do Rekavice, da je ovaj teren veoma bogat izvorskpm vodom za koju se sa sigurnoSću može tvrditi da je dobrog kvaliteta uzimajući u obzir x'isinu terena i nemogudnost bilo kakvih zagađivanja. Rekavica je nenaseljena, obiluje šumom pa tu žive mnoge divlje životinje. Najbrojnije su: divlje svinje, lisice, kune, srne, srn daci, zečevi. Predslavnici ptica su: slavuj, kreja, drozd i jastreb. Ponekad ovuda produ i medvedi, uglaxmom u toku leta. Na osnovu svega do sada izrečenog o Rekavici, može se red! da ovaj teren, narodito njegov uski

pojas iznad i ispod pula i u delu prolaska kroz sumu, ima izvanredne mogućnosli za razvoj određenih vidova turizma: manja vikend nasclja, omladinska i radnićka odmarališta. Naročito sn pogodni položaj Rekavice, mogu ćnost povezivanja sa bitnim pulnim pravcima, biogeografska obeležja itd. Treba imati na umu da jc skuro celo područje Rekavice u dru štvenoj svojini, u A'lasništvu šumskog gazdinstva „Boranja”, te bi i sate strane bilo izvesnih olaksica za dobijanje eventualnih dozvola bilo za privatnu ili organizovanu drust\'enu gradnju.

Dragan Marić

Iz dnevnika .

Carini u pohode

Želeći da izbegnemo gradsku vrevu pred Prvomajske praznike, odlucismo da tri dana provedemo kao gosti turistićke grupe, na akciji u brdima Ro/nja. Subota pre podne zatekia nas jc pred školorn u Carini gde su nasi domaćini odseli. Srdacno dočekani: od ondašnjeg poslužiteIja Milana i dežurnog. Srbe, sklonismo sc od kišc koja nas je pralila od Valsjeva. Konačari koji su stigli dan ranije, preurcdili su dvc učionice u „spavaonicu” i prostoriju za dnevni boravak. Na dobro naloženoj peći stajao je lonac pun vode donesene sa obližnje pumpe, jer je bager, koji je tuda prekopavao put, „slučajno zakačio” л ? odoл г odnu cev i tako napravio probleme istraživačima.

Bill smo zakasnili za prepodnevni odlazak na teren pa smo čekali da se u logor vratc grupa koju je predvodio Marie i druga u kojoj je bila Lula kako bismo saznali pojedinosti o istraživanjima. Oni zaista übrzo pristigoše i vreme do ručka, koji je zahvaljujud intendantu Misi bio preobilan, brzo prode. Celodnevni kulturni program u kome je Ivica bio glavni akier ućinio je da nijedan „turista” nije osetio umor ud pesačenja. Uz pantonimu i ..amcrieku" zucu, priču i pesmu, neosetno se bližila noć i vreme da zauzmemo svoja mesta na improvizovanim lezajima. Slieno je bilo i drugog dana. Jedino, ranije smo legli kako bismo odmorni dočekali povratak u Valjevo. A on beše, mimo svih oćekivanja, prića za sebe! Po najvećem pljusku i raskvasenom putu upadaii smo u blato do kolena. Srećom, u pomod nam priskoći „lokalni" traktor i prebaci nas do puta gde smo, u najboljem slučaju, trebali da saćekamo autobus. Međutim, kako se kolo sreće i okrece. to smo morali peške do Peeke, Tu se Misa opseti da ženski svet odveze do VaIjeva i liši ga patnje! Jaća polovina grupe stiže tek kasno po podne u rodni „sity". Pre odlaska kucama oprostismo se uz želju da se ponovo vidimo na julskoj akeiji! M. B.

PČELARSTVO Vrškara i vreme

Kažu da je pčelarstvo маго k’o i čovek. Na zidovima pećina ostali su, tu i tarho, tragovi o razvoju „najslađe,, privredne grane. Usavršavan je način pčelarenja. Kroz vekove smenjivali su se raznoliki lipovi košnica; od običnog šupljeg stabla do današnjih savremenih „sandučara". Ipak, starine sn se održale do današnjih dana! U selirna valjevskog kraja, naročito onirn priputnim, planlnskim, pćelari se joS nisu odrekli vrškara košnrca ispierenih prućem ili pavitinom i oblepljenim balegom. Pčelarenje ovim košnicama ne zahteva veći trud, ali ni prinosi nisu bogzna koliki tek da podmire polrebe jednog domaćinstva. Drvcna vrškara poprimila je neka obeležja industrij sfce epohe. Lmesto zažiime „каре" od bujadi sada se stavIja najlon, terpapir.. Novo Veštačko 111 pak kombinovano bujad i terpapir, P. P.

Vremeplov Bife „Kod poskoka "

-1971. godine, kao skroman doprinos jubilarnoi proslovi oslobođenja grada, tauašnji Klub mladih istraživaća „Vladimir Mandić-Manda” i svi njegovi članovi obavezali su se da za- mesec i po dana izgrade objekal namenjen omladini VaIjeva. Mesto je već bilo odredeno u blizini korzoa, na platou između dva Suda! Na velikom prostoru potrebno je bilo podići od drvene grade: letnju pozornicu 10 x 7 m, dva izložbena paviljona sa prostorom od 20 m namenjen isključivo za ižlaganje istraživačkih radova mladih slikara, vajara, foto-amatera, i zgradu u obliku planinskog katana koju smo mi iz mllošte nazvali. Bile ~Kod poskoka”! Idejno rešenje za čitav objekat dao je valjevac, Slobodan Jeftić Pulika, akademski slikar. Radove, stručne i fizič-

ke, izvodile su sve grape Kluba. Ne mogu a da ne pomenem veliko zalaganje Vladisava R. Nedeljko\ r ića koji je svo vrente gradnje dosta radio. Izvesno vreme je spavao na gradilištu, u šatoru razapetom na već uradenoj pozornici. Poslednje sedmice pred svečano otvaranje radilo se ponajviše. Foto-služba i Služba za informisanje posebno su zapele jer, trebalo je uraditi preko dye stotine fotografija, kako bi se uz preparate biološke, etnografske i geološke grape posetiocima objekta pružila mogućnost da sagledaju i upoznaju rad mladih istraživača. Po z.avršetk'u radova, u subotu 14. septembra 1971. godine, „ishrana” je po pryi put pripremila javnu degustaciju hrane pripremljene od jestivog divljeg bilja i životinja, prikupljenih nedelju dana ra-

nije. U ostavi Bifea moglo se naći: 20 zmija, dve stotine žabljih bataka, 10 veverica, 20 puhova, 3 fazana, 8 kreja, 2 čavke, 11 divljih golubova, 4 kg. uređenih puževa, 17 kornjača i preko 20 kg. jSstivog divljeg bilja povrtarskog i zacinskog. Prvi značajan gost u objektu bio je Petar Kralj, glumac Ateljea 212, koji je te večeri govurio delove iz monodrame „živeo život Tola Manojlović". Po završetku predsta\'e, svi prisutni, a bilo ih je preko hiIjadu, imali su priliku da probaju „divlja" jela. Jelovnik beše ovakav; ćaj od borovih iglica 1 majčine dušice gulaš od puževa gulaš od kornjača prženi i pečeni žablji bataci šnicle od zelja —-■ čorba od divljih golubova

pečeni puhovi i veverice supa od fazana pohovano meso fazansko salata od zečje soce i шаslačka O ižvanrednom ukusu spravIjene hrane najbolje govori „Knjiga utisaka” u kojoj se nalaze mnoge pohvale upućene grupi i kuvarima; Branku Rakiću-Prći, Zoranu „Dugonji" i Aćimu Aleksiću. Sutradan su posetiocima ponovljeni isti specijaliteti. U nedelju, 15. septembra, po završetku svečanosti otvaranja spomenika Dragojlu Dudiću na Titovom Irgu u poselu objektu došli su dioigo\i: Dragoslav Marković, predsednik Skupšline SR Srbije, Aleksandar Bakočević, Desimir iMaksimović, predsednik SO Valjevo, i drugi ugledni gost i. Razgledali su izložbu i posetili Bife gde su probali jela od sirovina iz prirode.

Aćim Aleksić

Coveče, ne ljuti se

ф Pošao Vlaja da obiđe .Jshranu" motorom. Donekle, nosio motor njega, odnekle išli uporedo, a pred kraj Vlaja uprtio motor na leđa! Sad neki zlobnici vršljaju po Klubu i izjavijuju: ..Sta zna Vlaja Sta je motor? Upr ti pa nosi"! ije Od kako. je Mira Popov napiistila grupu, broj ekolo ga se drastieno smanjio za j'ednu cetvrtirui! Sada umesto četiri; imamo tri ekologa.

Mnogi se čudam čude kad čuju da su biolozi zabranili povečerje, zatim igrali lopte u dva po ponocfi, pa igrali kolo na terenu. I ja sam se čudio dok nisam duo da se selo u kom' su hi li, zove Sljivovo. E, pa ajd' živeli! Od naseg specijalnog izveštača za inokosne organe saznajemo da je posle majske akcije i slicnih tola igranih svuda i u svako vreme, biološka grupa funkciju „vođa" grape zarnenula titulum ~kolovoda . Ocekuje se da će kolovođa znati da ~i za pojas zadene"!

Вгој 45

JSTRAŽIVAČ''

Sapađujte u „Istraživaču 46 / ршттзж f ШЋ t 1 VM I I* \ fpPff --^NDA 1 LIST OtUtTW ГЦ*РШ ОТИлјгУДејП IZDAJE: Društvo istraživača »Vladimir Mandić Manda« Valjevo Za potrebe Omladinske istraživačke akcije »Juli 76“ UREĐUJE Redakcijski kolegijum; Gorica Miljević, Predrag Retrović, Miroslav Jeremić. Boško Đoković, Ivica Mitić, Branko Vićentijević Zoran Jovanović Glavni i odgovorni urednlk: Zoran Jovanovlć Sekretarica ređakcije: Zorlca Joksimovlć Adresa redakclje; Birčaninova 68, Poštamski fah 40 14000 VALJEVO Telefon: {014) 21-511 Štampa: Graflčko-izdavačko ргеduzeće „Milić Rakić", V'aljevo Ljubostinjska 12, Tel, 22-261

4