Četiri bojne vojvode

8

Тај рат за ослобођење Старе Србије и Маћедбније у Историји је познат Iшд именом Рат“, јер су, сем Србије и Црне Горе, ратовали противу Турака Грци и Бугари као наши савезници, а ради ослобођења њихове браће турског ропства. Жртве су у крви и имовини биле у том рату велике; али их је наш народ радо поднео за ослобођење поробљене браће. За тај рат сваки је наш војник био добро извежбан у гађању пушком, или топом; наоружани најбољим пушкама и топовима, добро одевени и обувени, а задахнути у кући, у школи и војсци љубављу према неослобођеној браћи, јуначки и вешто предвођени својим старешинама чинили су чуда од јунаштва. То јунаштво и пожртвовање наших храбрих бораца, у чијим је редовима било и добровољаца (четника) из свих покрајина, улило је наду нашој, тада још неослобођеној браћи у Босни и Херцеговини, Бачкој, Банату и Срему, Далмацији, Хрватској и Словенији, да ће и њих њихова слободна браћа ускоро ослободити и ујединпти. ЈЊихова је нада била и оправдана. Србија и Црна Гора стале су живо радити на уређивању проширене Отаџбине у свима правцима. Да би народ био што ученији отваране су и подизане школе у местима где их дотле није било. Да би повратио своје богатство, утрошено и уништено у рату, упућиван је народ на савршенији рад у ратарству, воћарству, виноградарству и гајењу стоке и живине. Приступило се било и најозбиљнијем раду на унапређењу заната и трговине и спреми и наоружању војске. Највећи непријатељи нашега народа, Аустријанци (Швабе) и Мађари, под чијом су управом