Četiri bojne vojvode

7

На четири године после прогласа своје независности, и пошто се мало у миру уредила и опоравила од тешких последица рата, Србија је проглашена Краљевином (22 фебруара 1882 год.). Млада Краљевина Србија и Црна Гора старале су се, да народ у миру и раду накнади губитке у имовини; радиле су на отварању што већег броја школа, ради народног просвећивања; припремале су војску, да ослободе неослобођену браћу у Старој Србији и Маћедонији, Босни и Херцеговини, Банату, Бачкој, Барањи и Срему, Далмацији и „даљној Истрији 11 , Хрватској, Славонији и Словенији. Многи и многи наши људи и из грађанског и војничког реда, међу којима, Богу хвала, има доста још живих, имају великих заслуга за припремање целокупног народа и војске за то велико дело. Дужност је народне омладине, да добро проучи своју историју из тога времена, у којој he наћи имена тих заслужних људи. И када су се Србија и Црна Гора добро припремиле за то велико и свето дело, и када су за тај посао стекли и пријатеље (савезнике), објавили су 5. октобра 1912 г. рат Турској. И после низа јуначких и крвавих битака на: Куманову, Мердару, Страцину, Новом Пазару, Присату, Бакарном Гувну, Битољу и другим бојиштима Старе Србије и Маћедоније, а наша храбра браћа и савезници Црногорци код Пљевља, Бијелог Поља, Берана, Пећи и Скадра Стара Србија и Маћедонија су биле ослобођене од Турака. Србија је тада увећана са 12, а Црна Гора са 4 нова округа, и добиле су заједничку границу.