Četiri bojne vojvode

23

служено добио највећи чин: „А херојској српској војсци оплео лаворов венаи, победе". Кад нас је, 1914. године 12. јула, напала Аустро-Угарска (Швабе и Маџари), Војвода Путник се налазио на лечењу у Глајхенбергу, ато је место, по несрећи било баш у тој непријатељској држави. Чим је сазнао, да му је Отаџбина нападнута и у опасности, Војвода Путник се одмах спремио за повратак у Отаџбину, али су га Аустријанци у почетку задржали, кињили и вређали. Бојали су га се, као вешта и храбра ратника, па су имали намеру, да му никако и не дозволе повратак у Отаџбину. На протест целога поштенога света, морали су га најзад пустити, јер он није њихов ратни заробљеник, већ болесник, који тражи лека својој бољци. Војвода Путник се вратио у Србију преко Турн-Северина. То је град у Румунији на Дунаву, према нашем Кладову. Иако стар и болешљив Војвода Путник, поново прихвати у своје руке вођење и овога рата. Прва већа битка, сјајно задобивена, на Јадру и Церу, у почетку Августа 1914. године, највише је дело прослављенога, Војводе Путника. - „ Ова победа над неприј'атељем још тада је из темеља заљуљала и уздрмала снагу Аустро-Угарске империје (царевине) и наговестила јој и коначну пропаст". И у чувеној битци, започетој 20. новембра 1914. године, на Сувобору, Маљену и Колубари (Колубарска битка), а завршеној 2. децембра исте године, ослобођењем Београда и потпуним ослобођењем од непријатеља целе Западне Србије „до ноге“ је потучена аустро-угарска војска, коју је