Četiri bojne vojvode

22

У Балкаиском Рату 1912. године, Војвода Путник је мудро и храбро руковао борбама, које је водила наша војска противу Турака, и резултат ових борби је била наша сјајна и славна Победа. У времену од 6. октобра до 6. новембра 1912. године: „Срушена је била сва турска сила одређена за операције (борбе) пропшву Србије", на Куманову освећено Косово; заузети царски градови Призрен, Скопље, Марков Прилип, Битољ ослобођена цела Стара Србија и Маћедонија... „Херојска српска војска добила је у овом рату леп глас и код пријатеља и непријатеља својом вештином, брзином, храброшћу и издржљивошћу у извођењу операција". И за таку и толику славу наше војске у том рату, Врховни Командант (Краљ Петар) у знак својега признања и захвалности Отаџбине, наградио је -дотле Ђенерала Путника, производством у чин Војводе. „Тако је Путник указом од 21. октобра 1912. године постао први српски војвода". Пошто се тај чин у војсци добива за заслуге само у рату, на бојном пољу, то је Путник и први наги Бојни Војвода. У рату са Бугарском 1913. године, Војвода Путник је такође, као Начелнпк Штаба Врховне Команде, управљао борбаме целокупне наше војске, и победоносно завршио и тај рат, мада су нас Бугари мучки напали, бројно били надмоћнији и у бољим положајима. А осим тога морао је бити врло смотрен и на опрези од Арнаута у позадини, који су подбадани и наговарани од наших непријатеља, да нас нападну с леђа. Тиме је Војвода Путник и по други пут доказао, да је за-