Četiri bojne vojvode

56

браћом, преко планине Јавора у Србију, и настане се у прво време у Ивањици. Ту је Бојовић, свршио основну школу, и како је био врло даровит ђак, наука му омпли, па се одлучи, да продужи школовање и у гимназији. Први разред гимназије свршио је у. Ужицу, а други, трећи, четврти и пети у Београду, и то све са одличним успехом. Он је за време школовања' у гимназији послуживао, те се издржавао, јер је био пуки сиромашак. У основној школи, а у гимназијп још и више и боље, учио је нашу Историју и Земљопис, из којих је наука сазнао о негдашњој нашој слави и величини под Немањићима, нарочито под владавином Силног Цара Душана; сазнао је у којим земљама живе наша браћа под туђином, и како се пате, па је силно желео, да се негдашња слава и величина наше државе опет поврати; да се наше земље испод туђинске управе ослободе и народ уједини. А да би и сам што више могао припомоћи, да се то оствари, он науми да. цео свој живот посвети војној служби. Због тога је, по свршеном V. разреду гимназије, п ступпо у Војну Академпју, 6 октобра 1875. годпне, а свршио ју је. са одличним успехоч, 1880. годпне, као први у рангу (реду). Од дана, када је по свршеној Академијп пропзведен за артиљеријског потпоручнпка (најмлађи официр најмлађи официрски чин) 21. јула 1880. године, па све до данас, он је цео свој живот посветио Отаџбини. Иако је војнпчка служба тешка н пуна одговорностп, Бојовић ју је псправно, часно и са јуначким пожртвовањем увек најодушевљеније вршио. Његов живот је и у погледу вршења службе,