Četiri bojne vojvode

57

и у погледу живота ван службе у породици и друштву ~ угледан Све старешинске чинове, и у миру. и у рату, добивао је на време, и увек, то му је била заслужена награда и признање за његову тачну и одану службу Отаџбини. Тако за коњичког поручника, произведен је 24. децембра 1883. године за коњичког капетана 11. класе 22. фебруара 1888. године, за ђенералштабног капетана I. класе 30 августа 1891. године; за ђенералштабног мајора 2. августа 1893. године, за пешадијског потпуковнпка 21. септембра 1897. године; за ђенералштабног пуковника 6. маја 1901. године; за ђенерала 20. октобра 1912. године, као награда за добивену Кумановску Битку, у којој је учествовао као начелник Штаба I. Армије, којом је командовао Прстолонаследник Александар, и за Војводу 13. септембра 1918. године, и faj чин је добио као награду за пролом Солунског непријатељског фронта од Сокола до Грунишког виса, са I. Армијом којом је командовао. Да би што боље проучио војничку службу, Војвода Бојовић, је служио у трп најважнија рода оружја: у пешадији, арти-љерији и коњици. Био је годину дана и у Француској, ради проучавања уређења чувене Француске коњице. А као ђенералштабнн официр, он је имао прилике, да добро проучи и остале родове и војне установе, стога му је Краљ, као Врховни Командант све војске, додељивао разне више Команде. Био је Командант: пешадијског пука, пешадијске бригаде, дивизијске области, коњичке дивизије, трупа Нове Области (Јужне Србије), приморског кора (одреда војске