Četiri bojne vojvode

60

У Јуну месецу, 1918. год., смењен је са положаја начелника Штаба Врховне Команде, па је постављен за Команданта I Армије по други пут. Као Командант I Армије проломио је са својом Армијом јако утврђени непријатељски фронт од Сокола до Грунишког Виса, затим под борбом гонио непријатеља преко Црне Реке, освојио Дренску Планину, Радобиље, варош Велес, прешао реку Вардар, и преко Овчег Поља стигао у Куманово, где је пресекао одступницу бугарској војсци, која се повлачила и бежала ка Ћустендилу и Софији, те је морала у отвореном пољу положити оружје и предати се. Учествовао је са својом Армијом и у даљем гонењу непријатеља њу борбама код Врање, Грделичког Теснаца, Ниша, и даље до Саве и Дунава. По том је прешао и ове две реке, и са осталим Армијамаучествовао уослобођењу Војводине (Бачка Банат и Срем), Славоније, Хрватске и Словеније, и много припомогао ослобођењу тих покрајина, и уједињењу у једну Краљевину, Срба, Хрвата и Словенаца. У току своје дуге и много заслужне службе Отаџбини, Војвода Бојовић, одликован је многпм одличјима нашим и страним: Од наших најважнија су му одличја: Ратне Споменице, Златна медаља за храброст, Карађорђева Звезда IV, 111. и II степена с мачевима и Бели Орао I. степена с мачевима. То су одличја којима се одликују само ратници за храброст јунаштво, и вешто вођење војске у рату. А Војвода Бојовић је ii јунак и „вешт војсковођа... А од страних одличја има: Француски орден Почасне Легије II степена и Ратни Крст ЈЕнглески