Četiri bojne vojvode

59

напали мучки с леђа, и допрли близу Скопља, Војвода Бојовић је, по други пут, постављен за Команданта Трупа (све војске) Нове Области, и управљао борбама у одбрани Скопља, Качаничког и Кончулског Теснаца, код Гиљана, на Лабљанима, код Липљана (на Косову), Суве Реке и Призрена. Са малом снагом, он је дуго и упорно задржавао навалу Бугара, да не продру на Поље Косово, и не пресеку осталој нашој војсци, која се повлачила испред силне навале Аустријанаца и Немаца, Влади, Скупштини и избеглицама једину одступницу преко Црне Горе и Албаније ка Јадранском Мору. Да није било те веште и јуначке одбране, Бугари би пре стигли на Косово Поље од наше војске, гоњене надмоћнијом непријатељском силом, где би наша славна војска сва изгинула, или била заробљена, а ми потпали у ропство, из којега, Бог зна, да ди би се кадгод избавили. Како је начелник Штаба Врховне Команде славни, Војвода Радомир Путник, за време мучног повлачења наше војске кроз кршеве. Црне Горе и Албанске кланце и гудуре, био тешко оболео, то је на његово место постављен, Војвода Бојовић, који је руководио тим повлачењем. То су били најтежи и најцрњи дани у животу наше војске. Помоћу наших савезника Француза и Енглеза, превезао је нашу војску из Црне Горе и Албаније на Крф, где ју је преуредио, наоружао ff снабдео осталим потребама, па превезао у Солун, и управљао борбама, у јесен 1916. год., код Острова, Горничева, на Кајмакчалану и др. положајима у Кључу Црне Реке, које су борбе допринеле паду Битоља у наше руке.