Čovek i inventivni život

38 8 Божидар 1. М. Ћурчић

Хемијски проблем живота би се представио у сасвим другом виду да су се афинитети угљеника у природи јасно истакли образовањем великог броја једињења чија би све већа сложеност ишла ка усмеравању хемијских елемената према сложеним органским материјама. Вируси, чији релативно прост молекулски састав познајемо, чини се да нису прелазни хемијски ступњеви живота. Као што то примећује ЈОКРАМ%: “Сви вируси су паразити који се могу размножавати само у извесним организмима-домаћинима... Са тога гледишта вируси се не могу ни на који начин сматрати примитивним облицима живота; напротив, они су облици живота који су се у њиховом данашњем виду појавили позно у историји Земље; њихов опстанак захтева присуство домаћина на вишем ступњу организације.“

У међувремену, при данашњем стању наших сазнања, ми у природи не видимо ништа између угљене киселине, воде и нитрата, с једне стране, и органске материје најпростијих живих бића, с друге стране. Хемијски састав ових достиже највиши ступањ молекулске сложености досад остварене у природи или у лабораторијама. У унутрашњости живог организма, наиме код биљке с хлорофилом, у “хемијској онтогенији", ми можемо да констатујемо хемијску еволуцију од неорганскога ка живом органском, док нам живи свет не даје елементе једне хемијске филогенезе која би се могла упоредити са анатомском филогенезом.

4 РАЗСЏАТ, ЈОКРАМ. Рге Рћучк ипа дах Сећетиу дех огсатјусћеп Геђепх. Пле Уу15зепзсћаћ, Ва. 95, чт. 61, Е. Мјемео, Вгапзећуета. 1947.