Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот ЕЈ

ПОГЛАВЉЕ ТРЕЋЕ

«ЧУДЕСА ПРИРОДЕ" И МЕХАНИЗМИ КОЈИ РЕГУЛИШУ "УНУТРАШЊУ СРЕДИНУ". — РЕГУЛИСАЊЕ ТЕМПЕРАТУРЕ НАШЕГА __ ТЕЛА. — КООРДИНАЦИЈА ФИЗИОЛОШКИХ МЕХАНИЗАМА. - ЕНЗИМСКЕ РЕАКЦИЈЕ И ХЕМИЗАМ ЖИВОТА. — СУПРОТНОСТ СМЕРУ ФИЗИЧКО-ХЕМИЈСКИХ ФЕНОМЕНА. — РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ РАЗВИТКА ФИЗИЧКИХ НАУКА И БИОЛОШКИХ НАУКА. — КОСМОГОНИЈА И ПОРЕКЛО ЖИВОГА СВЕТА. — ФИЗИЧКО-ХЕМИЈСКО ОРУЂЕ И РУКОВАЊЕ ЊИМЕ. — СУДБИНА ТЕОРИЈА У ФИЗИЦИ И У БИОЛОГИЈИ. — ПОЈАМ ЛЕПОГ У СЛУЖБИ КОРИСНОГ У БИОЛОГИЈИ.

Обично се сматра да су извесне биолошке чињенице изузетне услед привида сврховитости коју испољавају. Међу те биолошке чињенице чије порекло изгледа нарочито тајанствено, ставља се у први ред мимикрија. На који начин је дошло до тога да лептирово крило личи тако савршено на суви лист, са својим жилицама, својом петељком, и чак са подражавањем паразитским плесни и њихових оштећења; У том случају замишљамо да се налазимо у присуству изузетних чињеница, тих “чудеса природе" из популарних књига, исто онако као што се око кичмењака представља како излази ван линије анатомских остварења. Стварно, та “чудеса" се ни у чему не разликују од других безбројних чињеница које нам пружају анатомија и физиологија. Ако нас њихова изразито инвентивна природа изненађује, треба приметити да ми исту црту налазимо у било којој анатомској формацији или физиолошкој функцији. Једно просто мишићно влакно, са оним што знамо о његовој структури, о његовој надражљивости, о његовом грчењу и о његовом хемизму у истој је мери “чудо" као и орган вида или крило лептира. Једина разлика је што у овим последњим случајевима није потребно никакво претходно знање да бисмо до тога дошли.

Оно што нас код мимикрије задивљује, поред сличности, јесте идеја заштите посредством прикривања (веома оспоравана уосталом)