Čovek i inventivni život

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 41

количина гликозе у крв, бубрег излучује шећер и доприноси успостављању нормалне гликемије.

Ништа није чудно што један механизам такве сложености може да буде поремећен на различите начине и што дијабетес може да почива на разноврсним поремећајима физиолошког механизма за регулисање шећера у крви.

Чини нам се очигледним да се ми у случају механизма гликемије налазимо у присуству једног механизма прилагођеног потребама органског живота, то јест да у њему мора постојати каузални однос између појаве тог механизма и улоге коју он обавља. Ако би сталност крвног шећера била пасивни феномен, у смислу састава морске воде, могло би се сматрати да се организам прилагодио тој средини, да се успоставила физичко-хемијска равнотежа, и ништа више. Али тај беспрекидни напор за одржавањем гликемичне равнотеже, коју многобројни чиниоци теже да наруше, показује да је управо гликемија та која се прилагодила захтевима организма. Додајмо да има регулационих механизама, сличних регулационом механизму гликемије, за све састојке крви. Тако да наше ћелије у ствари живе у једној средини скоро сталног хемијског састава, што крв, та "унутрашња средина", и јесте. Живот организма захтева такву средину. Како не видети у генези тих механизама, и у њој садржан на известан начин, појам нужности постојања.

Унутрашња средина одржава своју сталност захваљујући многобројним механизмима који регулишу количину свих њених

састојака: воде, соли, протеинских састојака, шећера, јона. Код топлокрвних животиња постоји поред тога и подешавање телесне температуре. Једним веома значајним регулативним механизмом, хомеотерми одржавају своју унутрашњу температуру устаљену на близу неколико десетих делова степена, и поред веома променљиве производње топлоте с обзиром на интензитет мишићног рада и веома великих промена спољашње температуре. Овај резултат је постигнут помоћу једног веома сложеног механизма или тачније помоћу већег броја механизама, заснованих на различитим принципима, свих усаглашених тако да постигну исти циљ: одржавање телесне температуре на готово сталном