Čudan svet : roman

ЧУДАН СВЕТ 47

правности вина имао; изађе сам у кујну, отвори орманчић у зиду, и донесе вина.

— Спаси Бог, брате драги! Живили дуго и весело!

— Спаси Бог за сретног пута!

Пију.

— Како ти стоји кућа, Стојко, имаш ли цуре какве за доброг момка»

— Имам, ено тамо, па је види.

Пушибрк покаже прстом на другу собу, а Канкало лагано, на прстима, канда ће миша да вреба, упути се другој соби, да узме цуру на визитир. Кад унутра, а Јелка седи код авлиског прозора, горња сукња мало уздигнута, да се не крши, и то црвенкаста сукња, а види се доња, бела као снег, чудотворно шлингована. У селу је била Јелка на шлингању прва, и имала је страшну вољу на то; у глави јој увек шлингерај, па ма шта лруго радила. Она је знала лепо читати и писати, ишла је у школу, али отац је и осим школе дао још од учитеља поучавати — за то учитељу никад није печенке фалило — па кад је оцу какво писмо писала, и онда писмена су јој као шлингерај изгледала. Како види Канкала, одмах устаде.

— Дете моје, дошао сам да те видим, да ти кажем да имам ђувегију за те, који је теби по изгледу пар, знаш Младен Дерентовљев, и да те упитам, хоћеш ли за њег поћи

— Питај оца, ако је његова воља, онда је и моја воља — рече Јелка, а очи у земљу упре.

— Е добро, сад ћемо видети!

Канкало врати се Стојку. |

— Брате Стојко, ја видо' цуру, и бегениса' је у име Младена Дерентовљева, хоћеш ли је дати за њега»

_— Ако је њена воља, онда је и моја воља; да је упитамо. Јелка, 'од' овамо!

Јелка уђе.

— Дед', Јово, говори, чега си ради дошао

— Ја сам дошао да просим твоју Јелку за Младена Дерентовљева.