Cvijićeva knjiga

Х Б. МИЛОЈЕВИЋ

обалских линија, језерских или маринских, и с њима доводи у везу фазе у ерозионом раду река. Кад се има на уму у којим ће се све пространим областима ови погледи моћи применити, јасно је колики ће бити њихов значај за геоморфологију.

Поред овог рада на геоморфолошким питањима, обраћао је Цвијић још од почетка својих студија велику пажњу и антропогеографским проблемима: један од првих радова о карсту, рад о Кучају, завршује се проматрањима о антропогеографским приликама. 1896. издавањем упустава за проучавање села у Србији и осталим српским земљама, поставио је Цвијић антропогеографско испитивање наших земаља на врло широке основе. Одмах затим, 1898. године, издана су таква упуства, с једне стране за Босну и Херцеговину, а с друге за Стару Србију и Македонију, упуства прилагођена специјалним приликама ових области. Правац којим је Цвијић водио ова испитивања огледа се најбоље у томе, што су 1911. године изашла упуства за испитивање насеља и психичких особина, а 1922. упуства за испитивање порекла становништва и пси: хичких особина.

У два основна дела, у Антшропогеографским Проблемима Балканског Полуострва, и у француском делу Га Ретптзше Вакатаие, Обогтарте Нитате (чија је прва половина изашла и на српском), изложио је Цвијић своја искуства, резултате и погледе о антропогеографским питањима. У њима су тако проучене основне и најзначајније особине нашег народа и наше земље, да је друго наведено дело назвато „откриће наше домовине“. Доиста се у поменутим делима откривају цели нови видици, дотле и неслућени. У њима се испитују утицаји и географске средине и друштвени уопште на материјалну и духовну културу, и даље показују различни изгледи културе у појединим областима. Изневши најбитније одлике физичке, географске средине, Цвијић излаже социјалне чиниоце који су од антропогеографског значаја. То су најпре различни кул-