Cvijićeva knjiga

ЈОВАН ЦВИЈИЋ ХЛ

турни утицаји, који су с поља деловали на наше полуострво и у своме деловању били потпомагани ли спречавани конфигурацијом земљишта. На друго место долазе главни историски догађаји, који такође показују јаку зависност од земљишта. Али најглавнији социјални утицаји јесу метанастазичка кретања — сеобе, које су се вршиле у балканском становништву за време турске владавине. Утврђене су поједине струје којима се становништво кретало, и издвојене области из којих се становништво исељавало, као и области у које се становништво досељавало. Проучени су узроци ових сеоба, с једне стране историски, верски и психички, а с друге економски и географски. И најзад су изведене последице ових сеоба: расправљано је о прилагођивању досељеника новој географској средини, о прилагођивању друштвеном и етичком, о асимиловању ранијег становништва, о стварању нових групаи типова народних, ит.д. Као резултат и географске средине и ових друштвених утицаја даље се испитују врсте привредног живота, положаји и типови градова и села и типови кућа. Али Цвијић географском средином и поменутим друштвеним утицајима, специјално миграцијама, не објашњава само типове оних објеката који чине материјалну културу. Он иде и даље, уводећи у географију и психичко: на духовним особинама које показује становништво појединих области, он изналази утицаје и географске и економске и социјалне. Он „присваја Географији област која изгледа да је досада била област романсијера“ — вели француски географ Жил Сион. Овим методама Цвијић, истичући најпре етичко јединство Јужних Словена, издваја међу њима четири главна психичка типа: динарски, централни балкански, источни балкански и панонски. У сваком од ових типова разликују се даље психички вариетети. „Оно што Г. Цвијић није рекао“, вели Жил Сион, „то је да овај посао претпоставља изузетан дар. Уз најпотпунију тачност, и уз страх од оног готово, као и од оног а рлот, треба да иде дух