Cvijićeva knjiga, str. 145

ШУМАДИЈА 105

ПН авва

који је главно дрво на површима Шумадије око Рудника, где чини гајеве или младе шумарице, које су избиле из старих корена. Сада сеи у даљој околини Рудника ретко наиђе на столетне храстове, заостале и остареле представнике огромних храстових шума, које су још и почетком ХЛХ века покривале већи део Шумадије. А Ами Буе је забележио да су у првим десетинама ХЛХ века и ниже партије Рудника биле поглавито под. храстовом гором. Откад је она посечена, превладала је буква.

Кад се цео масив ол Венчаца и Букуље на Северу па до Вујна и Јешевца, са Рудником као центром, замисли покриве: густим шумама, као што је то било у почетку Х1Х века, онда је јасно да је тај централни део Шумадије морао бити њена главна природна тврђава; онај ко је невичан овом намрсканом, скривеном и густом шумом покривеном земљишту, није се смео у њега упуштати. И то је један од разлога што су овде поникла оба српска устанка у почетку Х1Х века. Ту је Орашац под Пресеком где је био састанак важнијих старешина и избор Карађорђа за вођу устанка; Топола, Карађорђева престоница и центар акције Првог Устанка; манастири Вољавча и Благовештење у скривеним положајима, седиште Правитељствујушчег Совјета; село Мајдан, у чијој су околини били главни рудници за време Устанка; Горње Црнуће, место Милоша Обреновића, где се и сада налази његова стара кућа брвнара, шиндром покривена; Таково у коме је објављен Други Устанак итд. И доцније, у унутрашњем развитку, ова област око Рудника, до Груже и смедеревске Јасенице, играла је врло важну улогу: одатле су потицали народни покрети, којима је била тежња да се ограничи самовлашће владара. Она је и саде центар Шумадије, и у њој је као кристал јасна државна и шира народна мисао.