Cvijićeva knjiga

ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ШУМАДИНАЦА 1814

реалност. То би била рационалистичка црта: превлађивање разума над осећањем. ИМ збиља је несумњиво да Шумадинци показују више трезвености и реална смисла но остали Срби и Хрвати динарско-планинске зоне, више но и многи остали Југословени; ипак остају неки, нарочито Хрвати у тршћанско-кварнерском приморју, који имају много смисла. за трезвеност и реалност. Али те црте шумадиске душе могу се у ствари свести на здрав разум, због кога потиче склоност да се стварно и трезвено гледа на живот и догађаје. Није то још она израђена рационалистичка навика, која се добија дужим искуством и с вишом културом, под слободним приликама живота и развијања. Нама још недостаје дуго културно искуство; због тога код нас још није довољно развијено осећање мере; и зато се шумадиска трезвеност и смисао за реалност пре могу обележити као склоности које потичу из здравог разума, него као израђене рационалистичке особине. У вези с тим је јасно изражена тежња Србијанаца за општим добром, на опште добро управљени смисао, који опет потиче из здравог разума; развио се и као последица слободе и слободне државе; затим због непријатеља којима смо окружени и угрожени, који нас збијају и стално опомињу на опште интересе. Овом народном особином, склоношћу за трезвеност и реалност, може се, уз друге узроке, и то објаснити што ми међу интелигенцијом имамо више, и више правих западњака но у осталој динарској целини, западњака са јако израженом поменутом рационалистичком особином и са развијеним осећањем мере.

Особито је развијено и за сву Србију карактеристично осећање за смешно, и махом је у вези са интелигентном и кадшто фином опсервацијом људских радњи; даље је у вези са оштрим проматрањем рада политичких и других група и друштава и са запажањем појава целе једне периоде. Све се то оштро и овда онда малициозно про:

19“