Cvijićeva knjiga

112 ЈОВАН ЦВИЈИЋ

матра. Све што се не допада, изобличи се шалом, хумором и нарочито подсмешљивошћу и подругљивошћу. Тешко ономе који има особине што незгодно стрче или ради што из суве сујете, из тежње за обичном коришћу коју другим чим маскира, или као недоук и природно непозван „попује“ целини! Учиниће га тако смешним да ће се весео смех хорити по Србији. Особито се лако учине смешним људи из панонске зоне због неких особина које ћемо доцније представити. Ништа се не прашта, нико се не штеди, никоме се не гледа кроз прсте. Шумадиска средина је најоштрија, најкритичнија и најподругљивија у динарској целини. У њој се сви људи, а нарочито јавни радници, „пропусте кроз решето“, пречисте и прекале — и мало их после тога пургаториума остану нетакнути и неначети. Кадшто онима што исмевају није увек до тога да омаловаже личности и исмеју догађаје, не раде то ни ради општега добра, већ из задовољства. На послетку, овде има више но што се у динарској целини обично срета и таквих, међу интелигенцијом, који немилосрдно се проматрајући, и сами себи се подсмехну и често не крију своје побуде, ни себичне. Нигде у динарској целини мање хипокризије а више цинизма но код ових!

Осим природног дара, особина оштрог проматрања људи и њиховог понашања развила сеи због поменуте разноврсне композиције становништва у Србији; измешани су људи разних и често стрчећих особина. (на пр. Црногорци или Срби из прека), које су морале бити запажене: због тежње за изједначавањем те се особине исмевају; од подругљивости није далеко до цинизма.

Код Шумадинаца има здраве равношеже између личних и себичних тежњи с једне и опште корисних и идеалистичких с друге стране; нису онолико материјалистични и егоистични као на пр. Бугари, али нису ни онолико понесени и занесени, у много прилика и често са ситнице, као неки прави динарци, на пр. Црногорци и Старовласи,