Cvijićeva knjiga

ЦЕНТРАЛНА БАЛКАНСКА ОБЛАСТ 191

са околином, која је шумовита и богата рудама, спада у најбогатије делове Полуострва. Дно је котлине знатне висине, на њему је развође између Црнога и Белога Мора, и низ те реке може се ићи из Косова и према СЗ3. и ЈИ; али реке и у та два најповољнија правца кретања одмах улазе у тесне и дугачке клисуре, ибарску и качаничку; није дакле земљиште онако отворено као од прешевског развођа према Морави и Вардару. Од Метохије и Подрима на ЈЗ. и од Србије на СИ. Косово је _ ограђено планинама, путеви тих праваца имају теренских тешкоћа; у правцу према Пећи и Призрену те су тешкоће незнатније, и зато су са Косова и из Подрима добре везе са скадарским и барским приморјем. Даље, Косово утиче централишући на велику област, нарочито на северозападне крајеве, у неколико и на Подрим и Метохију. На поменутом косовском развођу је варошица Феризовић, која се дигла од када је спроведена жељезничка пруга Скопље-Митровица, али има најзгоднији положај од свих осталих много старијих косовских вароши, Приштине, Вучитрна, Качаника, па и Митровице, и узима, као центар комуникација и трговине, превагу над свима њима. У Феризовићу се укрштају сви главни путеви, који с Косова полазе: призренски (врло важан нарочито од новијега времена, откако је саграђена косовска жељезница), гњиланско-изморнички, који иде у Србију, качаничко-скопски и босански.

Босански пут иде од Митровице готово непрекидно у северо-западном правцу и прелази планину Рогозну, која је орографског правца СИ—Ј3 и зато је највећа препрека на босанском путу; он се овде код карауле Рогозне пење до 1460 м. висине. Од Рогозне до Новог Пазара пут се у главноме спушта. Даље иде поред реке ЈЉудске до Пометеника, пењући се при том око 500 м. и зато је ово после Рогозне најтежи део босанског пута. Он се ту попне на северну ивицу карсне заравни Пештери до апсолутне висине од 1300 м., по томе слази у