Cvijićeva knjiga

ЦЕНТРАЛНА БАЛКАНСКА ОБЛАСТ 125

крајевима, има заједничку комуникациону артерију; из даљих редова ћемо видети да су Србија и поменути делови Македоније и другим географским особинама јаче везане. Ипак, да још једном нагласим смисао ових и многих претходних резултата: развитак и судбина народа не управља се једино по географским приликама; нарочито то вреди за народе великих способности и за она нарочита стања у:којима се кадшто и код народа мањих способности јаве јаке експанзивне моћи. Тада се народи преливају преко географских преграда, тада и централна област и балканско језгро морају имати мању вредност од оне која потиче из обележених географских особина њихових. Обрнуто, под истим погодбама народне јачине, могу балканско језгро и централна област добити огроман значај, кад покрети из њих полазе. Али, ма какве биле историске пертурбације, после свих догађаја долази онај сталан и адјустирајући утицај географских момената, који мора прибавити важност како централној области и балканском језгру тако и моравско-вардарској комуникацији, која централишући утиче на Србију и поменуте делове Македоније, или на народи културна стања у тим земљама, и од њих прави

једну целину.

Бугарска има према Македонији природне, врло тврде политичке границе. То су највећи планински масиви Балканскога Полуострва: Осогов, Рила и Родопи. Они као масе имају врло широка била и дубоки су превоји у њима сасвим ретки. Кроз њих се пробила једина река Струма уском долином из“ међу Риле и Осогова. Њоме води друм од Самокова и Дупнице преко бугарске границе до Џумаје; даље до села Кресне има лош пут. Од Кресне до Демир Хисараили Валовишта у сереској котлини има само каравански пут, који се држи леве стране Струмине; пред Валовиштем пролази тај пут кроз чувену Рупељску Клисуру. Ни до тако знатне бање као што је Марикостово, четири часа на С. од

и