Cvijićeva knjiga

196 ; ЈОВАН ЦВИЈИЋ

Демир Хисара уз Струму, нема правога пута, већ само караванских путања за веште брдске коње. Струмина долина је ипак важна пластичка веза између Бугарске и Македоније; кроз њу, истина, сада нема културне комуникације, већ једино тежак каравански пут, али се целом овом долином да саградити жељезница широкога колосека. Струмски пут излази сада на жељезничку пругу Серес—Цариград, која је одменила Мала Еспапа.

Од незнатног је комуникационог значаја долина Местина. Ова река извире на јужним странама Риле и из Бугарске воде у њу само врло високи (1500—2000т) превоји. Осим тога је долина Месте све до Неврокопа клисураста и то је чувена Момина Клисура. Сада је управо непроходна, аи иначе не може добити већи значај за везе између Бугарске и Македоније.

Кад се апстрахује од струмске пробојнице, која је сада такође тешко проходна, уска и да се лако затворити, онда је бугарска граница од Родопа, преко Риле и Осогова до Криве Паланке и Девебаира тешко проходна, врло чврста. Изузевши Алпе и Пиринеје у Европи нема тако добрих политичких граница као што су ови масиви између Бугарске и Македоније.... Јамачно и услед ових високих граничних масива није се у ранијим историским временима из једнога политичког центра могло дуго и чврсто владати и Бугарском и Македонијом: нити из Преслава и Трнова Македонијом, нити са Преспе Бугарском.

Сада је најбоља комуникација између Бугарске и Македоније поменути хриворечки пуш, који је и најкраћа веза између Софије и моравско-вардарске удољине. Он има да савлађује знатне природне незгоде; највеће су од њих: висока осоговска преседлина Деве-баир, развође између Струме и Криве Реке, затим има да премости реке Пчињу и Криву. По привредном богатству и по типу и величини насеља овај пут пролази кроз различне крајеве. Од Криве Паланке до села Ранковаца води плодним