Cvijićeva knjiga

ЦЕНТРАЛНА БАЛКАНСКА ОБЛАСТ 127

Славишким Пољем, где су насеља велика, збијена и доста имућна. Од Ранковца иде кроз голе области Страцин и Средорек, које су већим делом састављене из млађих еруптивних стена и туфова; по њима је и у пролеће слаба вегетација, а од почетка јуна су спрљене и од распадања еруптивних стена имају жућкасто-црвену боју; око пута нема ни на одстојањима од 3—4 сата извора, даље нигде нема не само шуме него ни дрвета, ни у селима; ова су разбијенога типа, са малим махалама од 4—5 махом бедних чивчиских кућа. Иза Средорека, од моста на Пчињи, пут води кроз плоднији нагоричински крај; затим је земљиште до Куманова све плодније и насељеније. Код Куманова избија на жељезничку пругу и састаје се са друмом, који води из Србије. Дужина је пута од бугарске границе до Куманова 67 км. Вредност његова је сада врло различна. То је „џаде“, али скоро ни једно џаде није у Турској добро кад прелази преко већих река, јер су мостови махом или порушени или у врло рђавом стању. Џаде је од Куманова до села Псаче и псачке клисуре, која је на 1', час пред Кривом Паланком, прави друм, набијен насип, и за најтеже терете проходан; али је дугачки дрвени мост преко Пчиње, код читлука Војника, врло слаб, а преко Криве нема моста, однела га је вода и 1900. године није био нов направљен. Од Псаче до бугарске границе је пут запуштен и само за кола без већих товара проходан.

Србија се граничи са Старом Србијом такође махом високим и великим планинама: Јавором, Голијом, Копаоником и т.д. Ове се границе од оних према Бугарској по томе разликују што на њима има више и дубоких преседлина, и што су речним долинама на два места пробијене: долином Ибра са Рашком и широком долином Биначке Мораве.

Ибарско-рашки путеви су од мале вредности и махом су у таквоме стању да су употребљиви једино за каравански саобраћај. Најбољи је рашки

Де