Cvijićeva knjiga

130 Ј ОВАН ЦВИЈИЋ

бројни чамци, који у даљини као црне пеге изгледају, ближе као мрке неправилне масе, док се једва не разазнају као чамци.

Али небо и ваздух нису ни један сат потпуно исти изнад ове велике и дубоке котлине која је опкољена врло високим планинама. Час сија јужно сунце, чија се зрака непријатно осећа; затим нагло наступи хладовина од облака којим се небо над језером превуче, још чешће пријатна полухладовина од честих праменастих облака, кроз које се сунце осећа. Потпуне тишине има на Охридском Језеру само рано изјутра, приликом смене ветрова: ноћника и ветерника. А кад узму хујати јаки ветрови и небо се превуче црним густим облацима, боја воде Охридског Језера постаје у целини црнкаста, а по њој шуме, шуште и прскају високи таласи као црне масе, чија се само темена забеласају, кад се скрше. Тај непријатан утисак се увећава пред вече и ноћу, када језеро испуњава човека језом и страхом.

Боја воде је у прибрежним, плићим партијама отворено-зелена; то је нефритско зеленило, особито пријатно кад је дно покривено било влакнастим било губастим и дебелим алгама. Од обалских плићих партија према већим дубинама вода постаје све више плава; ведрих и лепих дана вода Охридског Језера има топло плаветнило, које је пријатније од небеског плаветнила; то. је отворено, прозрачно и провидно плаветнило, али ипак загаситије од небеског; пријатније је и од обичног морског плаветнила, које је још затвореније. Овај нормалан распоред боја у Охридском Језеру често се мења. Кад сунце кроз облаке просијава, боја воде постаје затворено-плава с мало зеленила; кад сунце зађе за густе облаке, у њу се меша све више црнога; кад наиђу перјасти и праменасти облаци, који по језеру остављају сенке као лиснате гране, боја воде постаје зеленкасто-плава, дакле више зеленкаста. Из ових претходних проматрања види се да боја воде зависи од дубине, јер је највећа разлика између прибрежних партија, где је боја зелена са разним нијансама, и